Чекићеве ратничке поруке
Смаил Чекић је историчар, води Институт који у свом називу има један важан задатак - да истражи злочине против човечности. У томе се мора бити хладне главе, концентрисан, прецизан, не уносити идеолошке, политичке, националне и верске компоненте.
Тим задатком се баве и неке друге организације, које имају јасан реноме, али њихови руководиоци сасвим други речник.
У свим земљама бивше Југославије има оваквих историчара који исказују емоције, једностраност и идеологизованост. То не доприноси главном циљу њиховог деловања. Темама као што су "истраживања злочина" у мултинационалним и мултиконфесионалним срединама могу да се баве институције које су и саме мултинационалне.
Чекић говори о српским митовима. Митова има у сваком
етносу и они су део културе и то не треба замерати, зна се како настају митови и на њих се не гледа на тај начин као што гледа Смаил Чекић. Митови су имали кохезиону и романтичарску улогу, многи су настали или заокружени поготово у 19. веку. Косовски мит није оптерећење већини Срба, чак мали је број младих Срба који и знају његов садржај, он постоји, али он не одлучује о поступањима ни интелектуалаца ни већине политичара.
На свим историјским значајним догађајима у давнини настаје покушај да се тим догађањима да неки други, космички и универзални смисао, они нису митови него су "митологизовани". "Косовски мит" није антимуслимански, али о томе не треба друге убеђивати, ни себе уљуљкивати.
Нема бољих и горих народа, изабраних, проклетих, геноцидних, злочиначких.
Реч геноцид се видим понегде јако слободно интерпретира. "Прави" геноцид, по мени, а то је интернационално признато, је над Јеврејима (холокауст) и над Јерменима у османској империји.
Речи губе на значају и прецизности ако се инфлаторно користе, то чини Чекић са неколико израза. Тиме и он губи на озбиљности и веродостојности, на праву да га други сматрају одговорним историчарем.
Овако изгледа да је историја слушкиња неких идеја и циљева или њена интерпретација средство да се постигне неки актуелни циљ.
Осим тога, овакве историјске анализе штете савременим међунационалним односима, дистанцирају народе, не доприносе суживоту. Ко је заинтересован за суживот, а Чекић изгледа да није, овако олако не износи (дис)квалификације.
Не бих волео да слушам ни неког Србина са оваквим речником и идејама. Просто и ово постаје нека врста фашизма, нација изнад свега, али моја, ја сам једина жртва.
Порука Чекића је следећа: нема мира, биће рата, освете, он је проблем за интелектуалце БиХ, он подстиче злу крв, а она је на Балкану лако покретљива.
Интелектуалци имају одувек задатак да се, не жртвујући истину, ни чињенице, клоне њихових интерпретација, које могу довести до тога да се подстиче зло.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
