Чекање на посао

Највише стрпљења потребно је нискоквалификованим радницима, који на бироу проведу око пет година и седам мјесеци, док се најбрже запошљавају они са високом стручном спремом, и то за 16 мјесеци, ако се ово може назвати неком "брзином".

Међу незапосленима који имају факултетску диплому рекордерски стаж у чекању на посао свакако има један дипломирани андрагог са друштвених наука, који посао тражи чак десет година и осам мјесеци.

С друге стране, најлакше до посла долазе авијатичари, који већ за 30 дана успију да се запосле.

Армија правника и економиста радно мјесто тражи око годину и пет мјесеци, љекари осам мјесеци, а стоматолози годину и два мјесеца.

Овај проблем најефикасније би свакако могао да ријеши већи број радних мјеста, чиме би се смањила и дужина чекања и број незапослених.

Међутим, у вријеме економске кризе, када привреда стагнира, тешко је очекивати да ће ускоро бити довољан број радних мјеста за све незапослене. То је немогуће и у најразвијенијим земљама свијета, а камоли код нас.

Ипак, улагањем у привреду и њеним развојем отвориће се нова радна мјеста, која ће бар смањити незапосленост, па и саму дужину чекања на посао.

Вјерујем да су надлежни тога свјесни! Нећу рећи да не раде ништа како би овај проблем ријешили, то не би била истина. Признајем, раде, али недовољно!

Треба све своје напоре да усмјере, и да им приоритет буде и мора бити - привредни раст, јер само тако ови људи имаће наду да њихово чекање није узалуд. Очи 151.596 незапослених упрте су у вас! Они желе да знају да њихово стрпљење и чекање није узалуд...

Многи млади са факултетским дипломама не желе да напусте Републику Српску. Они желе да остану овдје, они желе да раде... А само развијенија привреда може да испуни њихова очекивања и наде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.