Чекајући своје паре
Становници БиХ годинама испаштају због траљавог и аљкавог домаћег система који их закида када год стигне. Права је јагма за парама грађана и нико не преза са које ће ставке новац покупити и ставити у своју касу, а даље су чудни путеви куда тај новац све завршава. Те мапе су непознате грађанима, али добро познате домаћим властодршцима.
Надлежне институције и не презају кога ће закинути када је ријеч о намирењу дугова по основу тужби и коначних пресуда између институција. Да је тако показује и пресуда Суда БиХ по којој Управа за индиректно опорезивање БиХ треба да исплати Српској 30 милиона марака. Српска је добила ту институцију на суду, али и након више година још није новац и не зна када ће. Посљедњи рок до када би тај проблем био ријешен помиње се 11. јун, али никога не би изненадило да Суд БиХ по ко зна који пут то исто пролонгира.
Међутим, права заврзлама креће од 2018. године када је у мају те године РС, по основу поменуте пресуде, са рачуна УИО заплијенила и 1,40 милиона марака са депозитних рачуна на којима се налазио новац грађана и предузећа који су полагали депозите приликом увоза аутомобила.
Дакле, грађани и након четири године нису добили свој новац. Он је заплијењен. Нема га, испарио је. Њих не интересују препирке између поменутих институција, већ их занима само њихов новац. И нема никакве сумње да је одавно требало да тај новац буде исплаћен. Зову, куме, моле да им се њихово врати, а надлежни остају досљедни својој пракси – ћуте, као да су нијеми.
И након четири године надлежне баш тај проблем ни мало не дотиче. Јер да их бар мало интересују ти грађани, обратили би им се, понудили неко рјешење, али од тога ништа нема, јер ресорни ентитетски министри финансија као и онај на нивоу БиХ који сједе у Управном одбору УИО никако да се договоре о томе. Нема става ни Савјета министара. А и зашто би, сви они немају тих проблема. Своје наплаћају у року и нико им не плијени новац са рачуна. А, и ко би се усудио на то? Као и увијек до сада испаштају и испаштаће обични грађани који их и постављају на те позиције.
Зато, министри финансија, тужакајте се, судите се, али узети новац грађана под хитно вратите. Они нису криви за то што се код вас не зна ко је за шта одговоран и за то што не усвајате одлуке на вријеме. Они само траже своје. Тај новац очекују већ четири године, док они који држе шифре сефова упорно показују све те године да на њих не могу да рачунају. И тако годинама. И биће и даље.
Због свега тога не би нас изненадило да и јуну ове године имамо исти сценарио као онај од прије четири. И ко ће на крају опет да испашта. Одговор на то питање свима је јасан. Али и избори су убрзо након тога, па и грађани треба да зброје ко на кога рачуна и ту они не треба да се прерачунају.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
