Чекајући стратегију

Десетине докумената, чији је циљ био да скрену ствари на тај прави пут, написано је до сада у овој земљи, али ниједан још до краја није спроведен у дјело, што је за сваку осуду.

Прво мјесто на тој неславној листи заузима стратегија за рјешавање предмета ратних злочина која је добила зелено свјетло прије десет година и која је у себи садржавала кључне одреднице да ће они најсложенији предмети ратних злочина епилог добити најкасније у року од седам година.

Тај "најкаснији" рок истекао је у децембру 2015. године, а на грбачи судија и тужилаца или у њиховим ладицама остало је неријешено још недопустиво много свирепих прича из ратних деведесетих година прошлог вијека, највише оних у којима су жртве Срби.

То морају да признају и надлежни јер је истина ту пред њима. Непобитна је чињеница да и данас има породица које након толико година још чекају да правда стигне оне који су им тих дана и мјесеци узели најмилије на најсвирепији начин.

Они желе само правду. Желе да свако одговара за ово што је учинио.

Желе да они који су упрљали руке не остану некажњени. И те жеље и то право им нико не смије одузети.

Међутим, предмети који се односе на ратне злочине, посебно оне почињене над српским народом, готово двије деценије су под велом тајне или гурнути под тепих.

Велики злочини чекају епилог док злочинци и даље слободно шетају. Као да се готово ништа није догодило. Као да невини људи нису страдали, као да тих година никада није било. Као да их је неко измислио. Али није. Нажалост.

Надлежни у БиХ увелико пишу нова документа и састављају нове планове и датуме за рјешавање свих предмета злочина из последњег рата, а овога пута нема мјеста за грешке. Нема више времена за рокове дате реда ради.

Има само мјеста за рјешавање предмета ратних злочина и и то у прописаном року. Све друго биће пуста прича и мазање очију које не треба чак ни овој и оваквој БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.