Чекајући милионе
На рачун буџета Републике Српске требало је да легне 30 милиона марака прије два дана на основу правоснажне пресуде. И то од стране Управе за индиректно опорезивање БиХ. Требало је и прије неколико година. Али није. Не зна се хоће ли милиони бити и ових дана, а све очи надлежних упрте су у Суд БиХ који би већ данас требало да каже да ли ће слиједити своју праксу пролонгирања извршења сопствених одлука.
Како је кренуло, по устаљеној пракси, и више него је извјесно да ће Српска опет остати без 30 милиона марака, које су јој пријеко потребне, а изгледа најпотребније овог мјесеца када на наплату долазе стотине милиона марака по основу задужења на Бечкој берзи.
Све прогнозе иде у том смјеру да ћемо опет од Суда БиХ чути да извршење своје одлуке пролонгира до оног 11. јуна идуће, а опет 2024. године, вјероватно тамо до оног 11. јуна 2025. И тако у недоглед. Не надзире се крај пролонгирања извршења не неких туђих одлука, већ својих. Али такво нам је судство, накарадно, као и сваки други систем у овој земљи.
Читава ујдурма настала је због тога што је још прије скоро деценију и по, умјесто на рачун Српске, у Федерацију БиХ отишло више милиона марака по основу расподјеле прикупљених прихода.
Да је којим случајем обрнута ситуација, односно да се ФБиХ налази у овом случају умјесто Српске, нема сумње да би новац одавно легао на њихов рачун. И одавно би сигурно био потрошен. О овом проблему не би се ни причало.
Од надлежних, који је требало да се огласе о овом проблему и предложе рјешење, сви перу руке. Пребацују одговорност на друге. Тако су чланови Управног одбора УИО, који су одлучивали о расподјели у кратким цртама тражили да то ријеши сама Управа за индиректно опорезивање. Дакле, када не знаш како и шта, онда реци: "Нека они то ријеше". Тако је најлакше. Успут, примају наравно редовна и добра примања за то што кажу: "Нека они ураде посао који би требало да урадимо ми". Може им се. Тако већ годинама. И настављају.
Многи грађани у овој земљи су осиједили чекајући да свако ради свој посао. Многи ће и осиједјети. И неке наредне генерације. Јер сви изгледи да ће кренути набоље падају у воду. Од судства, до оних који сједе у кожним фотељама и састају се и једном, два пута мјесечно, а ништа не ураде. Наравно, све то папрено наплате.
Борба за сваку марку, изгледа, никада није била већа. Нарочито овог мјесеца у Српској. Можда то упали и аларм у Суду БиХ па коначно престане са пролонгирањем својих одлука. Или ФБиХ каже: "Ево вратићемо оно што је умјесто вама, отишло нама". Мале су шансе. Али, увијек постоји онај проценат од један одсто.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
