Чекајући изборе

Тако ће изборна прича у овој земљи задржати континуитет, а прича о великим промјенама изборног законодавства ипак нема славан крај. Ове године тешко да ће бити и неких иновација на бирачким мјестима.

Интерресорна радна група за измјене Изборног закона у БиХ је успјела да усагласи само основне ставке које се односе на број потписа које на папиру мора да има свако ко пожели да настави да плива у политичким водама или тек у ту воду скаче први пут.

Више одговорности требало би да буде на онима у врху бирачких одбора, што је логично ако погледамо на број процеса против предсједника и замјеника бирачких одбора и то само послије посљедњих општих избора.

Проширена је и листа оних чија имена и презимена не могу да се нађу на кандидатским листама због посла у јавном сектору и власти.

То би, мање-више, било епилог посла који је повјерен тој, по ко зна којој радној групи за измјене изборног законодавства. Разлог због чега је прича стала на том поглављу је то што је за нешто више и за неке крупније потезе потребна политичка воља у овој земљи. А до ње се тешко, ако не и никако не долази.

Таман човјек помисли да се кренуло напријед, да су коцкице коначно дошле на своје мјесто, у слагалици званој БиХ нешто се деси и "'ајмо Јово на ново".

Руку на срце, у случају побољшавања изборног процеса ипак је нешто урађено, барем ти први потези који треба да послуже као основа, темељ за будућу надоградњу која и те како треба овој земљи.

Јер, слободни, демократски и фер избори су један од основних стубова једне земље и то треба да важи и за БиХ, јер то њени грађани заслужују. Чињеница је да је у БиХ свака година у некој од изборних фаза - предизборна, изборна и постизборна и то је нешто што надлежни морају да имају на уму. И не само то него понајвише да такав расплет ситуације не смије да стави у други план реформе с циљем бољег живота грађана, а не да се те жеље, честитке и поздрави чују само на предизборним трибинама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.