Чекајући гинеколога

На листи проблема са којима кубуре већ годинама је и онај да жене у  малим општинама немају адекватну здравствену заштиту, јер у тамошњим домовима здравља нема гинеколога. Жене и труднице принуђене су да путују километрима до сусједних општина како би обавиле прегледе. Неријетко чекају мјесецима, јер и у другим здравственим установама љекара нема сваки дан, већ долази два или три пута седмично. Иако су прегледи у домовима здравља неколико пута јефтинији, многе од њих би платиле преглед у приватној амбуланти, само да не чекају у километарским редовима, али, нажалост немају коме да плате.

Љекарима који приватно раде те мале општине нису занимљиве, па тамо не отварају амбуланте. Како онда уопште причати о подстицању наталитета, када и они који одлуче да остану на прадједовским огњиштима и тамо стварају породице, километрима далеко од великих градова, немају услове за то. Тако припаднице љепшег пола из Шипова, Рибника и Оштре Луке на прегледе путују у Мркоњић Град и Приједор, а ништа боља ситуација није ни у Купресу РС и Дринићу. У незавидном положају су и жене и труднице у Мркоњић Граду и Власеници, јер на гинеколошке прегледе не могу кад желе и требају, већ кад дође гинеколог из сусједног града.

Они који се баве статистиком и демографијом годинама износе само податке за колико стотина нас је мање. На округлим столовима и семинарима препричавају се подаци колико је рођених и за колико је та цифра мања од броја умрлих. Међутим, од пуког сабирања и одузимања нисмо много одмакли.

Иако у Српској постоје одређене мјере пронаталитетне политике, очигледно да то није довољно и да треба много, много више. Дјечији и матерински додатак, те накнада за незапослене мајке много значе свакој породици у којој се роди нови живот. Међутим, ти износи требало би да буду много већи. И упркос тој новчаној помоћи, враћамо се на почетак ове приче, да је џаба новац када жене у малим срединама немају могућност ни да оду код гинеколога приватно и плате преглед.

Можда је домовима здравља у малим општинама са свега неколико стотина становника неисплативо да имају стално запосленог гинеколога, али у том случају руководиоци тих здравствених установа требало би да размисле о опцији да љекара ангажују бар једном седмично. Сигурно би на тај начин олакшали живот својих становника, који би много лакше доносили одлуку о проширењу породице. Сигурно да је за подстицање наталитета потребно системско рјешење, али за почетак би било добро да се у тим срединама које изумиру обезбиједе бар љекари.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.