Бура у кантону
Иако се чини да је мигрантски притисак на БиХ далеко мањи него што је био случај ранијих година подаци из биљежака домаћих служби недвосмислено указују да то није тако те да смо и даље веома пожељна станица на њиховом путу ка Европској унији.
Сам почетак мигратске кризе, 2017, односно 2018. године остао је упамћен по великим проблемима, првенствено на територији Унско-санског кантона, на којем је већина илегалних избјеглица видјела најбољу шансу да пређе у сусједну Хрватску, као чланицу Уније и одатле куда их ноге носе.
Отварани су и затварани прихватни центри за мигранте, а највише пажње, осим вербалних сукоба између локалних званичника и оних на нивоу БиХ, је изазвало преуређивање кампа “Липа” у својеврсни привремени центар гдје су им у рекордном року обезбијеђени бољи услови за живот него они у којима су годинама српски повратници у том кантону.
Како су дани одмицали, локално становништво је, ипак, мало одахнуло, јер је власт, уз помоћ иностраних партнера, успјела да се избори за неке циљеве и смањи притисак на кантон, а и сами мигранти су отворили карте у потрази за бржим и лакшим путевима до европског тла.
Међутим немали број пута се с правом стицао утисак да, колико год и сами мигранти понављали да им БиХ није циљ, већ Европа, неки се праве и глуви и слијепи те их на све начине покушавају задржати што даље од граница ЕУ. Односно у БиХ, која је и на њиховим мапама само успутна станица.
Ипак, ситуација би се, према неким наводима, поново могла закомпликовати због тврдњи које стижу поново из Унско-санском кантона и премијера у том дијела дијелу земље да им мигранти поново пријете пред прагом.
Осим тога помињу и да је у близини “Липе” отворен и посебан центар у који би требало да буду смјештени они најопаснији мигранти који су правили већ проблеме и којима не би било ништа специјално да то исто понове.
Ти наводи су, с правом, дигли на ноге поново и тамошње мјештане који су се, опет ни криви ни дужни, нашли у позицији да закључавају куће и брину де како ће им дјеца доћи од куће до школе и назад.
С друге стране на сцену се враћају супротстављене изјаве надлежних у БиХ јер једни тврде да је специјални центар почео с радом, други кажу да од тога нема још ништа, али и да за већину ствари треба питати ЕУ јер стоји иза свега.
У овом случају све треба детаљно испитати и без тешких ријечи видјети који је најбољи пут за излазак из нове мигрантске кризе која се назире.
И Европи се, изгледа, мора ставити до знања да мигранти желе њу, а не БиХ и да није лијепо другима дијелити лекције о хуманости и људским правима, а њих се не држати. Ако већ имају новца, а очигледно да имају, нека Европа на својом територији гради кампове и центре те, што је логично, буде прави примјер свима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
