Бујрум по Уставу
Амерички амбасадор у БиХ Ерик Нелсон пустио је духа из боце изјавом да Дејтон и Устав БиХ треба да се реформишу. Амбасадор најмоћније свјетске силе, чији дипломата Ричард Холбрук се сматра творцем мировног споразума потписаног у новембру 1995. године у ваздухопловној бази у америчком градићу Дејтону по којем је споразум и назван, својом изјавом је на површину поново избацио питање уставних промјена, иако је једини договор који су политичари у БиХ постигли у вези с тим питањем јесте да се то питање не отвара.
У Сарајеву су једва дочекали причу о реформи Дејтонског мировног споразума који одавно називају лудачком кошуљом, па су пожурили да се додворе амбасадору Нелсону подсјећањем да је Дејтон америчко чедо, те да само они могу да га мијењају.
С друге стране, званичници Српске и лидери српских политичких партија сложни су у ставу да промјене Дејтона нема без сагласности Републике Српске и њених институција. Тај јединствени став српских политичких лидера свакако охрабрује, али оно што је парадоксално јесте то што подсјећа на нека ранија времена када су сви политичари из Српске говорили једним гласом, а Република Српска остала без своје војске. Не треба ипак бити малициозан, па вјеровати да ће због поновног једногласја остати без, далеко било, полиције или неке друге надлежности.
У том смислу најбољи одговор амбасадору САД дао је српски члан Предсједништва БиХ и лидер СНСД-а Милорад Додик који је рекао да је иницијатива добра, јер је амбасадор увидио гдје су проблеми у БиХ, подсјећајући да су Дејтонски споразум кршили само они чији је посао да га чувају - високи представници у БиХ.
“Високи представник, тај масовни криминалац, отимао је надлежности Српској и преносио их на ниво БиХ, иако она нема право на те надлежности”, поручио је Додик, додајући да Нелсонову иницијативу славодобитно дочекују у Федерацији БиХ, мислећи да ће пренос надлежности бити “покривен” уставним промјенама.
И потпуно је у праву, јер из Сарајева свако помињање уставних промјена дочекују као прилику за отимање надлежности Српске. У сваком случају, није безначајна чињеница да је у етер и то са високог дипломатског нивоа поново пласирана прича о уставним промјенама. Другим ријечима, сасвим је реално да је пред нама неки нови бутмирски, прудски или неки трећи процес или мјесто на којем ће међународни званичници окупљати домаће политичке лидере, завртати им руке и убјеђивати у неопходност уставних промјена.
На срећу, нико не очекује да ће се у изборној години десити нешто тако крупно, а и када се и ако се деси, уставне промјене могу да значе и самосталност Српске, па што би рекли у Сарајеву - бујрум.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
