“Бујање” чиновника
Јавни сектор Републике Српске успио је да очува лидерску позицију по броју запослених, али ни то није било довољно те је брже-боље “кренуо” у филмску потјеру за новим кадровима да би додатно учврстио прво мјесто на табели међу буџетским потрошачима.
То су потврдили посљедњи, и то забрињавајући, статистички подаци према којима се број радника у РС стално смањује, док истовремено расте број оних који се запошљавају у јавној управи на терет буџета.
Према посљедњим подацима, само за годину број радника који су на буџетским јаслама повећан је за 2.089.
То можда и не би била толико упадљива цифра да, с друге стране, укупан број запослених у Српској није мањи за 778.
Док је радника у производњи све мање, у администрацији их је из године у годину све више, умјесто да буде обрнуто.
Оваква слика, а што би многи ако не и сви требало да знају, не може донијети никакву корист већ само додатне трошкове који никоме у овим временима не требају.
Aдминистрација мора престати да “буја” јер ће то на крају довести до недостатка новца у буџетима, с обзиром на то да се смањује број оних који својим радом могу да пуне буџете.
Гдје су нам онда ти приливи који могу да финансирају толику администрацију? Тешко да ће их бити, јер администрација не познаје границе. Само дај, дај, дај што више радника у јавном сектору, а остали радници нека се сналазе како знају и умију у привреди која је одавно на кољенима.
Једноставно, ситуација је таква да не постоји никакав реалан основ да се повећава број радника у јавном сектору, јер то није слика много развијенијих земаља у окружењу и Европи.
Aко посматрамо заједнички ниво БиХ, одавно је познато да тамошњи чиновници годишње “исисају” на стотине милиона марака из буџета, а да су ефекти њиховог рада неупоредиво мањи у односу на трошак.
То је филм који дефинитивно не желимо да гледамо у РС, јер је исувише суморан податак да је мјесечно запошљавано више од 170 радника у администрацији. Треба ли по ко зна који пут да подсјетимо на предузећа која су на ивици и чији радници, с друге стране, једва спајају крај с крајем и који су у сталној “борби” са временом и егзистенцијом.
Нема оправдања за нова запошљавања у јавном сектору, јер се стиче утисак да само тај ниво и постоји, што није и не смије бити тачно.
Реални сектор све теже подноси терет администрације на својим плећима и то мора свима да постане кристално јасно. У супротном, завршетак филма није потребно ни сагледати.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
