Буџет
Да је заштитни знак институција на нивоу БиХ глад за новцем, показало се поново и ове године. И то на дуге стазе. Без имало обзира на економску слику ове земље, привреду и све оне који раде од јутра до сутра како би једва спојили почетак и крај мјесеца.
Оквирни буџет институција на нивоу БиХ у идуће три године показао је право лице оних који из удобних фотеља посматрају свијет око себе. Њихови захтјеви за буџетским средствима не престају да изненађују, а гладни буџетског новца никако не могу да схвате да и за то постоје неке границе и могућности којих се морају придржавати сви, па чак и заједничке институције и они који раде у њима.
Општа слика друштва и економске могућности као да су непознаница за поједине институције на нивоу БиХ које држе неки свој правац, за који многи годинама упозоравају да није прави, већ да само води право у провалију. Захтјеви које су доставили надлежнима и у којима су затражили више новца у односу на овогодишњи буџет осликали су у правом смислу њихову скромност и бригу за живот обичног човјека, радника чија леђа све мање могу да издрже терет финансирања рада заједничких институција на нивоу БиХ.
Најгоре од свега је то што се ове ствари понављају из године у годину. Стално се тражи више, више и више, иако су бројне границе одавно пробијене када се говори о свим издацима за бруто плате и накнаде запослених, накнаде трошкова армије чиновника на нивоу БиХ, као и о многим другим издацима.
Расипника је увијек било и биће их, али линија се мора повући. Мора се стати у крај енормном залогају појединаца и поштовати та горња граница толеранције, јер нејака леђа пореских обвезника неће још дуго издржати.
Институције на нивоу БиХ морају да дијеле судбину многих других у БиХ, не смију да се издижу изнад свих и да опстају као недодирљиви. Јер тражити чак 180 милиона марака више у години која је пред нама је, ипак, много. Превише.
Одавно је прошло и оних пет до 12 за анализу свих институција на нивоу БиХ, прије свега многобројних агенција, канцеларија и института чија је основна сврха постојања трошење пара. Чини се да сат откуцава посљедње минуте да се одвоји жито од кукоља.
За ову земљу важна је свака уштеђена марка, а камоли милиони.
Можда би неки и схватили шта значи "стезање каиша" када би то осјетили на својој кожи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
