“Брзи” договор
Договор кућу гради, стара је пословица која никако не може бити примијењена на политичку сцену у БиХ. Заједнички став домаћих политичара већ годинама је мисаона именица, без обзира на то о којем питању је ријеч. Слога изостаје чак и код проблема чије је рјешење круцијално за грађане оба ентитета.
Судбина преговарања о повлачењу 330 милиона евра са рачуна Централне банке БиХ, а који су уплаћени на основу договореног аранжмана са Међународним монетарним фонодом (ММФ) осликава сав апсурд у који је БиХ као земља заглибила.
Иако је новац од ММФ-а намијењен за санирање посљедица пандемије вируса корона и иако је био пријеко потребан, како Републици Српској тако и Федерацији БиХ, требало је мјесец дана да Савјет министара донесе одлуку о расподјели средстава Инструмента за брзо финансирање од ММФ-а. Осим што је то само по себи апсурд, када се узме у обзир да ће дио тог новца бити “упумпан” у опоравак домаће привреде, чињеница да је одлука једногласно донесена тек из трећег пута, иако се није разликовала готово ни у чему од оних ранијих које нису добиле сагласност потврђује ону Андрићеву да “тамо гдје престаје логика почиње Босна”. Испоставило се да је више од мјесец дана, као и енергија политичара на преговарање потрошена без икаквог разлога.
За вишеседмични застој 330 милиона евра поново су одговорни политичари из ФБиХ, јер се челници СДА и ХДЗ-а нису могли договорити о расподјели новца унутар тог ентитета. Република Српска још једном је постала колатерална штета, јер се показало да је договор у ФБиХ, без којег је немогуће живјети, потпуно немогућ.
Лидере странака у ФБиХ није било брига што је привреда чекала на помоћ и што је радницима појединих предузећа од тог новца обећана исплата дијела плата. Интереси политичара још једном су били испред интереса грађана, баш као што је било на примјеру посљедњег формирања власти на нивоу БиХ. Због опструкција водећих странка из ФБиХ требало је више од године да се домаћи политичари договоре ко ће сјести у коју фотељу. А за то вријеме трпио је развој земље, али и цјелокупно становништво, на које непостизање договора од рата па наовамо оставља својеврсне психичке посљедице, јер су сваки дан принуђени да на ТВ екранима слушају препуцавања и хушкачку реторику. Непомирљиви тонови политичара прелијевају се у народне масе, које осим бриге о томе како да преживе од првог до првог бистре и политику националних подјела, стварајући беспотребне тензије које погоршавају заједнички живот. Народима у БиХ не треба ђаво да се с њима шали, они то најбоље раде сами.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
