Брука

Маријана Миљић Бјеловук

Да они за које смо гласали немају ни трун стида и срама показују свакодневним потезима са којима само срамоте ову напаћену земљу и гурају грађане у даљи суноврат.

 

Својим нерадом показују да криза у свијету може да буде окончана и сукоб у Украјини завршен док они усвоје само једно законско рјешење које би колико-толико допринијело неком бољем положају. Не, они немају времена за то. Све обавезе оних за које смо гласали су испред грађана. Они су ту само да им се пред изборе, што можемо очекивати и идућих мјесеци, обећа тона меда и млијека.

Да је тако, изабрани нам функционери, који за свој нерад и гурање становништва у дубиозу папрено наплаћују по више хиљада марака мјесечно, показали су у више наврата, али и овјерили у четвртак, када није одржана сједница Комисије за финансије и буџет Дома народа Парламента БиХ. На том засједању требало је да се нађу измјене Закона о ПДВ-у којима су дефинисане ниже стопе пореза на храну и лијекове, а које је требало да потврди Дом народа у понедјељак.

Оправдање. Није било кворума. Па, зар вас нимало није срамота и стид? Па требало би да радите у интересу становништва, које вас је и поставило на та мјеста. Али не, путовања у иностранство су приоритет приоритета. Чуј, преузете обавезе! Па да сте иоле свјесни и савјесни и да марите за становништво, не бисте то ни говорили.

Њихово брукање дефинитивно нема границе. Ко зна каква оправдања за изостанке можемо очекивати у црно вријеме које је пред нама. Не би нас изненадило ни да кажу да им се једноставно није дало, није им био дан да оду и одраде дио посла за који су изабрани.

И док земље региона ограничавају цијене хљеба, то ови наши немају у виду. Чуј, шта би тиме постигли. Чудно је да и овај пут нису рекли да ћемо имати навалу окружења на домаћи хљеб. Овај пут је изостала та чувена реченица о којој ће генерације и генерације да причају и да се чуде, али чисто сумњамо да то нису и помислили.

Од почетка сва предлагана рјешења изабраних нам функционера осуђена су на пропаст, као и ова земља, из које и најстарија популација становништва одлази, јер не може преживјети ни пет дана са чеком за који су црнчили читав животни вијек. По свему судећи, у овој земљи суноврата остаће, за годину, двије, само ови који закуцавају и посљедњи ексер у мртвачки сандук БиХ пласирајући лажна обећања. Они ће на крају једни другима, а није их ни мали број, обећавати мед и млијеко. Е па нека тада виде како се живи од обећања. Али њима ни тада неће бити лоше, јер су зарадили за себе и за своје потомке позамашну своту новца кроз њима знане послове.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана