Брука у Стразбуру
БиХ већ три године не успијева изабрати агенте који ће земљу представљати при Европском суду за људска права у Стразбуру. Пишу конкурсе, па их затим поништавају. И тако унедоглед.
Шта је прави разлог, јавност може само да нагађа. И у том нагађању постоји и оно да се те позиције намјештају за страначке пулене. Траже их три године, али безуспјешно. И није то тајна. То се ради за све позиције, па тако и за горепоменуте.
Сада су кренули и са прилагођавањем услова конкурса, односно мијењају оне ставке које кандидати треба да испуне. Бришу оне које њихови подобници не испуњавају. Можда и тиме коначно успију добити агенте који ће земљу представљати при Суду у Стразбуру. И та пракса, да се не заваравамо, није од јуче. Траје и она годинама.
Све то кристално јасно нам говори у каквој ми земљи живимо. Па, како би власти урадиле нешто више када не успијевају изабрати људе на поједине позиције? Никако, као што и не раде. Све иде на неку муку. Гурање. Ништа не иде олако и на прву па ни доношење и оних најједноставнијих одлука или мјера. За њихово усвајање потребне су године па и деценије. Економске кризе и ратови у свијету прије ће се завршити него што ће власти у БиХ ријешити најједноставније задатке који су пред њих постављени.
Брука и срамота у овом случају прелазе домаће и регионалне границе. Шире се у Стразбур. Расуло са домаћег тржишта стигло је и до Европског суда за људска права јер и они су и те како упућени да БиХ има агенте у статусу вршиоца дужности већ три године.
Бруке и срамоте очигледно имамо за извоза. Зашто би то власти радиле само на домаћем тлу када могу и шире? У томе су најбољи. Обарају све рекорде. Осрамотили су се у многим европским земљама и градовима, па на ред је дошао и Стразбур. Тамо је дупла брука. Јер поред тога што немамо агенте у регуларном статусу, БиХ у Суду у Стразбуру већ дуже од двије и по године нема ни судију у складу са прописима Савјета Европе.
Једина смо земља са судијом у “техничком мандату” у тој правосудној европској институцији, али то никако не спречава дио јавности у ФБиХ да и даље оспорава избор новог судије јер изричито инсистирају да на тој позицији што дуже остане Фарис Вехабовић.
Дакле, БиХ је тренутно једина држава са судијом у “техничком мандату” у Европском суду за људска права, што јој оправдано, без имало сумње, даје етикету “државе случаја”. И то, ама баш, нимало не брине домаће власти. Нити ће. Тако раде годинама, тако ће и даље. Ријешиће они и ове проблеме, али када за све ове позиције, међу својим редовима, пронађу “провјерене домољубе”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
