Британски шамар правди и жртвама

Окружни судија Тимоти Воркман изјавио је у Лондону да је "случај искоришћен у политичке сврхе и као такав представља злоупотребу процедуре пред овим судом". Његов закључак је да "нема валидног оправдања за почетак процедуре против доктора Ганића"?!

Гдје је нестала правда, зашто је избрисано право? Зар никоме нису важне сузе српских мајки што их лију због мртвих синова и кћери, мужева и очева невино пострадалих?

Ејуп Ганић руководио је масакром над припадницима Југословенске народне армије у Добровољачкој улици 1992. године у Сарајеву. Масакр, који је за вијек и вијекова ту улицу жигосао крвљу невиних, голобрадих младића.

У Добровољачкој улици десио се злочин, а овај предмет је, умјесто инертног Тужилаштва БиХ, преузело Тужилаштво за ратне злочине Србије, које је наставило рад на њему. На основу потјернице овог тужилаштва у Лондону је ухапшен Ејуп Ганић.

Чему онда оваква одлука британског суда?

Aко већ ријечи нису довољан доказ о нечијој кривици која захтијева казну, шта је са сачуваним снимцима разговора радио-везом на којима Ганић командује свим јединицама да изврше напад на колону и запале све што се креће?

Србију и преживјеле не занима политика, већ истина о страдању у Добровољачкој. Политички притисци поново су учинили своје. Међународно право још једном је поклекло, на штету убијених и невино пострадалих.

Понашање странаца који одлучују о судбини и правцу у којем треба да иде српски народ нема објашњења нити разумијевања.

Уназад дуго година Ганић је трн у оку. Руку која је наредила напад, сада мије свјетско право. Одбијање изручења Србији доказ је да нема више правде и да српске жртве нису вриједне и достојне казне као што је то случај са осталим народима.

Срамота лондонског суда, ништа друго. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.