Брига и небрига
Наша борба са пандемијом вируса корона улази у трећу годину. Мјесеци који су остали иза нас свједочиће дуго, дуго о недаћи која је окупила цијели свијет, бацила човјечанство на кољена и промијенила начин размишљања те понашања и рада.
Њене ударце су осјетили, осјећају и, судећи према свему, ће осјећати многи на свим странама свијета. Директно или индиректно. Нико се још не усуђује да прогнозира када ће доћи крај пандемије. Дан када ћемо коначно моћи да кажемо “готово је” и покушати да се сви, а не само појединци, врате животу какав је био прије пандемије.
Корона је већ неочекивано дуго с нама. Први случај у Српској је откривен у марту 2020, а сада смо већ на прагу 2022. Овај међупериод није био нимало лак. Борба са непознатим изискивала је надљудске напоре, заједнички рад медицинара са једне и остатка друштва са друге стране линије. Бринули за најмилије. Стрепили од загрљаја. Бројали новозаражене и умрле, живјели “под кључем”, дисали под маскама, пребацили живот на “онлајн”.
Мјере су готово из дана у дан мијењане. Пооштраване, ублажаване, а неке с временом и потпуно брисане са листе епидемиолошких мјера направљене с циљем спречавања ширења и сузбијања пандемије вируса корона. А онда су стигле и прве вакцине против вируса корона, а са њима и супротстављени ставови о томе ко (не)треба да се вакцинише. Да ли нас тиме убијају полако или дају нову енергију у борби против пошасти која је за трен ока стигла са истока, запада, југа и сјевера.
Човјек у току живота прими неколико вакцина које се сматрају и које су се показале као бедем одбране од разних вируса и других болести. Неке смо и у ратно доба примали у школама. Да ли је ико тада питао какве су и одакле су? О вакцинама увијек има полемика и супротстављених ставова у разним медицинским и немедицинским круговима, али их већина добије, ипак, у неко доба живота. Бојазан становништва по питању вакцине је оправдан, али то се не може рећи и за оно што узимају као основ за такав став. “Рекла-казала” аргументи и то да појединци који немају везе са медицином знају више од оних који су то и изучавали, не пије воде и само продужава “пандемијски” живот. Али, наравно, свако има право да каже да ли хоће да прими вакцину, а надлежни би требало да више причају о истима и аргументовано докажу добробити и могуће нуспојаве те отворено говоре о свему што се директно односи на стање у болницама.
Статистика показује да у Српској има интересовања за вакцине. Међутим, није проблем трећа доза, већ она прва. И даље је мали одзив за вакцинацију младих који махом не вјерују у вирус ни вакцине већ у теорије завјере. Који не маре ни за мјере, несвјесни да лако могу бити добри домаћини корони и одвести је у госте и код оних које највише воле. Притом не знајући да ли ће и какве ће посљедице да остави.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
