Браво Џомбићу
Влада Републике Српске коначно је одлучила да пресијече и повукла потез вриједан поштовања и похвале. Премијер РС Aлександар Џомбић затражио је оставку више од четрдесет директора колико их влада "Жељезницама РС".
Да је то требало да се уради показује податак да су ти директори направили губитке веће од 160 милиона марака, а онда је седам синдиката дигло побуну како би им Влада уплаћивала милионе марака.
Може ли директор јавног предузећа или акционарског друштва бити онај ко послује са таквим резултатима? Наравно да не. Да су морали давно би се повукли сами, јасно је свима, осим њима самима. Свијест руковођења предузећима овдје је, нажалост, "узми аго колико ти драго, није твоје".
Нема нико ништа против тога да такви менаџери, попут ових из "Жељезница", руководе својим фирмама, када их оснују и када им бабо остави, али руководити јавним предузећем на тај начин није само за смјену него и за кривичну одговорност.
Није ли, да би спасила Британију, Маргарет Тачер истрајала на затварању рудника и пустила рударе да штрајкују годину под земљом. Добила је надимак Челична леди јер је знала шта хоће и шта је добро за њену земљу.
Овим је Влада послије дуго времена показала да је одлучна да уради нешто и прекине мртви компромис у којем не постоје ни санкције ни одговорност.
A да је требало успоставити ред у овом предузећу, јесте. "Жељезнице" су у тешкој дубиози и поред тога што им се свако мало помагало, запошљавао је ко је кога стигао, а и сам генерални директор рекао је да су поједини директори на све могуће начине опструисали рад фирме. При томе су, наравно, гледали само свој интерес.
Сада само треба истрајати на томе да се ријеше проблеми и ствари извуку на чистац. И да они који су предузеће довели у тешко стање одговарају. A да на директорска мјеста треба коначно да сједну они који знају да раде свој посао, само по себи се подразумијева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
