Браник отаџбине
Ако вас некада пут нанесе у кршевито Невесиње, то не може бити случајно. И када помислите да је то само једна у низу обичних општина, гдје је све мање људи и коју егзодус становништва није заобишао, само сте дјелимично у праву. То је мјесто јунака и хероја, који туђој чизми нису дали ни педаљ своје територије, а они су поносно први у Европи турском зулуму рекли “не”.
Невесињска пушка, те двије митровданске офанзиве, доказ су да су тамошњи људи саткани од посебне нити, за које пораз никада није био опција, а да би одбранили породицу, имање и град, са бојних поља ови поносни горштаци нису бјежали. Напротив, увијек су излазили као побједници.
Приче о јунаштву, беспоштедној борби преносиле су се са кољена на кољено, а борба са снажнијим противницима наметала им се кроз вијекове и све ратове. И баш на Митровдан, прије 31, односно 29 година, Невесињци су зауставили девет пута јачег непријатеља. И није се случајно десило на овај велики празник, будући да велики број Невесињаца тада прославља Светог Димитрија - крсну славу, који се светкује и као Дан општине.
- Да је Невесиње пало, пала би источна Херцеговина, а касније и Република Српска - једна је од најчешћих реченица која се препричава деценијама у том јуначком крају, а све поткријепљено чињеницама. Бити у Невесињу за Митровдан значи само једно, осјетити понос што је обичан народ стао на браник отаџбине, не ризикујући сопствени живот.
Поносни су Херцеговци и на владику Атанасија, који је тада дао духовно окрепљење када је било најтеже, када су бранили отаџбину и вјеровали да ће одољети непријатељу, што је и учињено. Бити у Невесињу на Митровдан је као да кренете на ходочашће до Хиландара или манастира Острог, јер тај дан ову општину посматрате мало другачијим очима. Светковина је то за мајку која је у борбу послала сина.
Ако за једну општину можете рећи да је симбол оданости, вјерности и храбрости у Српској то је она подно планине Вележ. И баш ту, у срцу Невесиња дочекаће вас споменик посвећен команданту Невесињске бригаде Новици Гушићу.
Чак и онда када прођете поред кућа гдје су спуштене ролетне, гдје је неко, најчешће из материјалних разлога напустио завичај, знајте само једно, то мјесто није пусто и никад не спава, јер има историју, а она је неумољива.
Неосвојива је тврђава српства и мјесто на које је поносан сваки прави борац Војске Републике Српске.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
