Божић у Сарајеву

Радост Божића у Сарајеву је данас прекривена и неком сјеном натприродне туге, јер у овом граду на улици више нећете срести људе који се мирбоже, како је то некада, прије двије деценије, било нормално.

Нећете више у Сарајеву чути ни прангије, а више ни из једног хаустора или куће не осјећа се мирис тамјана за овај празник радовања. У граду на Миљацки више уз врата куће не стоје окићени бадњаци. Све је то протјерано из овог некада заједничког нам града. Све ове некада често виђене и лијепе слике Сарајева постале су дио сјећања некадашњих Сарајлија, који су се данас расули по васколиком свијету.

Оно мало православних вјерника који још живе у овом граду сабрало се овог Божића у Саборну цркву у центру града. Овај храм за велики празник радовања и живота постао је у правом смислу сабиралиште свих православних вјерника који су остали да живе у овом граду. Онако величанствено окупана у прекрасном мермеру, који је послије реновирања овом вјерском здању донио нови сјај, постала је преширока и за оно мало вјерника који још живе у овом некада највећем православном граду са ове стране Дрине.

Нису били ријетки ни они који су на Божић послије литургије дубоко дирнути сликом коју су видјели и успоменама које су наврле у душу пролили и покоју сузу не могавши у себи стишати све оно што их је подсјетило на нека давна и боља времена за православце у овом граду.

Неријетко се у овом граду преостали сарајевски Срби жале да им ове године нико ни за полазника није имао доћи, иако су, како веле, све спремили како обичаји и традиција налажу. A Божић без полазника је празник са окрњеном радошћу.

Уз пјесму Српског пјевачког друштва "Слога" палиле су се свијеће и за живе и за мртве, али се са горчином морало констатовати да је оних за живе било јако мало. Сигурно је да је међу запаљеним воштаницама за мртве била макар једна која је запаљена за некадашње Сарајево, град у којем за православце, очигледно је, више нема мјеста.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.