Босанско прољеће за државу за човјека
"Да ли је на помолу 'босанско прољеће': Погледајте како хиљаде бх. грађана захтијева ДРЖАВУ достојну ЧОВЈЕКА!", само је један од наслова у сарајевским медијима.
Племенити захтјев да сва дјеца ове земље добију матичне бројеве и тиме стекну право грађана, бојим се, почиње попримати сасвим други ток. Истина је да се испред Парламента БиХ налази и понеки становник из Бањалуке или Зенице, Мостара... али има нешто големо што баца сјенку на цијели скуп, који траје неколико дана.
Само прије двије-три године НВО сектор, академска заједница, медији и ини су били на ногама када је бивши реис Церић изјавио да би ускоро могло и на сарајевским улицама доћи до некаквог сарајевског љета, а данас је синтагма "босанско прољеће" постала лајтмотив протеста.
Сви су тада гласно, прегласно негодовали што Церић доводи арапско прољеће у Сарајево... а данас? Неискрени бранитељи људских права са сједиштем у Сарајеву тада су гласно опомињали на погубност Церићевих ријечи за "грађанску БиХ", а данас "грађанска БиХ" брани "грађанску БиХ" од националиста на власти позивањем на долазак прољећа. Ако је синтагма и тада имала, барем према тврдњама актера цивилног друштва, негативну конотацију или боље рећи искључиво исламистичку, онда не може данас имати позитивну. Није логички одрживо! Брине и препада. А ова синтагма кружи друштвеним мрежама и све више и у насловима сарајевских медија. Да ли је то порука скупа? Желим вјеровати да није?!
Да ли је могуће да су на цртежима протестаната слике само неких, а не свих политичара? Ако се траже смјене, траже се за све. Или можда ипак не за све? Како објаснити поклике "хоћемо промјене"? Ако треба мијењати власт, онда треба бити промијењена без изузетка. Ако не, онда треба смијенити само неке, а друге оставити, али то нису промјене него замјена политичких фотеља, баш онаква каквој свједочимо од 2010. године и посљедњих општих избора.
На протестима заиста нема насиља, за сада и то треба истаћи, али како објаснити да је грађанка Сарајева Жељка Домазет "мршнута" на обављању свога новинарског задатка? Један од транспарената гласио је РТРС - цензура и баш у близини тог транспарента Домазет је отјерана са скупа. Не, то није порука скупа, јер "нема" цензуре на протестима. И, ето, за крај да се вратимо наслову преузетом са сарајевског портала. Ова "држава за човјека" подсјећа на, чији оно бијаше, предизборни политички слоган?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
