»Босански језик«

У њиховој кухињи крчкале су се многе ствари, а сада је на ред, по свему судећи, дошло образовање.

Тачније, прича о бошњачкој дјеци у појединим школама у Српској, која бојкотују наставу због непостојања националне групе предмета, али и због тога што надлежни у Српској не признају "босански језик" на коме родитељи те дјеце упорно инсистирају, иако тога нема у Уставу, највишем акту којег би сви требало да се држе.

Рјешавање овог проблема сада су на себе самоиницијативно узели високи представник у БиХ Валентин Инцко и Управни одбор Савјета за примјену мира, који су на разговор позвали још и министра цивилних послова БиХ Адила Османовића иако о томе треба да разговарају, преговарају и договарају се надлежни у РС.

Од разговора, наравно, не треба бјежати, посебно јер је ријеч о веома осјетљивој теми. Ипак, управо због тога што је ово осјетљиво питање, у овакве разговоре треба укључити и оне који имају другачије аргументе у вези са овим проблемом, а не само једно страну.

У тим разговорима треба узети у обзир и то да проблем постоји на цијелој територији БиХ, што значи и у Федерацији, па ни домаћи ни странци не би смјели да жмире на проблеме у вези са српским, па и хрватским језиком са друге стране ентитетске линије.

А одавно је и свима познато да српског језика у ФБиХ нема ни у причи, као ни ћирилице. То изгледа нико не узима у обзир, јер да је тако, ако већ мора да се мијеша, OHR би требало да сазове све надлежне из РС, ФБиХ и нивоа БиХ да причају о отвореним проблемима.

Тада би позив Инцка и PIC-а сигурно био смисленији, успјешнији и прихватљивији. Овако је РС, по ко зна који пут, етикетирана као дио БиХ у коме се крше права.

А сваки проблем се може ријешити ако за то постоји истинска воља.

У тим намјерама за инат, али и једностране и паушалне оцјене нема мјеста, јер је то унапријед осуђено на пропаст.

Јасни су захтјеви Бошњака, али је јасан и Устав РС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.