Борци не могу чекати
Стварање Републике Српске један је од најславнијих тренутака у српској историји, а свакако најсвјетлија тачка током деведесетих година. Поучени ранијим покушајима да се Срби с простора БиХ потпуно истријебе, култура избрише, а вјера насилно промијени, становништво и политички врх брзо се организовао и започео борбу, не само за државу, него да не дозволи да се мрачна нацифашистичка времена икад више понове.
Тадашња младост, не жалећи себе и све што има, стала је на браник отаџбине, сукобљени са трагичном садашњости, кренули су у борбу за свијетлу и сигурну будућност својих наредних покољења.
Иако ово звучи као шаблон и фразирање, борба за стварање Републике Српске била је заиста епски чин и то стално треба понављати. Иако тада највећи јунаци, борци, ти истински ствараоци Српске нису добијали заслужене похвале у каснијим временима до данашњих дана.
Једна од највећих неправди коју смо учинили према тој славној популацији је што нису добили спомен-обиљежје које ће свједочити о овој јуначкој побједи за наредне вијекове. Нажалост и то питање је у послијератним годинама постало предмет политике, преговарања, различитих економских и других уштимавања.
Ваља уважити аргументе да борци заслужују достојанствен споменик, што изискује велике трошкове. Али исто тако вјероватно да не постоји становник Српске који би се побунио против изградње једног таквог свједочанства славних времена па макар се морало штедјети и на самим грађанима. Срби су много пута били гладни само да би сачували историју па брука је да данас заборав правдамо тиме “да нам не буду празни стомаци”. Међутим, боли сваког патриоту кад види да се не штеди на опремањима кабинета, док се већ 25 година не може уштедјети бар по милион на годишњем нивоу за овај споменик.
У том погледу радује, уз наду да није још једно празно обећање, то што су политички опоненти превазишли разлике и усагласили се да се напокон крене у реализацију овог важног пројекта. Тај споменик неће бити само обична грађевина, већ израз поштовања и показатељ да и даље цијенимо све што су јунаци урадили за српски народ и ову српску државу.
Да не буду само политичари криви, ваља рећи да ни сами борци нису упутили нити једну озбиљну критику када је ријеч о питању сталног одгађања и врло често су климали главом на очигледно празна обећања. Ипак, за разлику од политичара, њих умногоме амнестира чињеница да су они били уздигнуте главе кад су се многи скривали у рупе или нису били ни рођени за вријеме стварања Републике Српске. Када је требало српски народ није чекао да се борци брзо организују, одбране и створе оно најсветије, Републику Српску. Зато данас борци не смију, а у најмању руку било би срамота, да чекају да им се макар тим спомеником одужимо.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
