Борба за потомство
Република Српска се већ дуже вријеме суочава са лошом демографском сликом, јер се плач беба у породилиштима све рјеђе чује.
И док бијела куга годишње збрише мању општину попут Језера, јер је број умрлих за око 5.000 већи од броја рођених, парова који се одлучују на друго или треће дијете све је мање.
Поразна демографска статистика упалила је аларм код надлежних да озбиљније и одлучније крену у борбу за потомство.
Најновији примјер тога је потез локалне управе у Приједору, гдје је основан Фонд за наталитет, за који је у локалној каси обезбијеђено 140.000 марака.
Иако износ од 200 марака, колико ће добити сваки новорођени Приједорчанин или Приједорчанка, није довољан ни за десетак пакета пелена, родитељима, посебно незапосленим и то ће добро доћи.
Свакодневно слушамо причу о томе како се млади све теже одлучују на потомство, јер чекају сигуран посао, добру плату и кров над главом. Оснивање породице стављају у други план, чекају неке боље дане, не размишљајући о томе да вријеме не чека њих и да биолошки сат полако откуцава. Жене постају мајке тек у тридесетим годинама, а на прсте једне руке могу се избројати одважни и храбри спремни да имају више дјеце.
Српска је у протеклом периоду предузела одређене стимулативне мјере за повећање наталитета, од накнада за незапослене породиље до финансирања и трећег поступка вантјелесне оплодње.
Међутим, немогуће је не запитати се да ли је те кораке требало направити много раније, јер демографску слику није могуће поправити преко ноћи.
Годинама се за лош наталитет у земљи прстом упирало у породице, посебно на еманциповане жене које каријеру стављају испред мајчинства, али и мушкарце који се све касније одлучују да стану на луди камен. Најмање одговорности стављано је на леђа цијелог друштва, а сигурно је да појединци нису једини кривци за то што сваке године бар на једној школи осване катанац.
Добро је да смо се коначно освијестили и почели озбиљније бавити дугогодишњим проблемом наталитета. Иако је пред нама дуга и тешка борба, важно је да су се ствари покренуле са мртве тачке и да су локални функционери коначно погледали проблему у очи.
Приједор, као најсвјежији примјер, не смије остати једини на том бојном пољу. И друге локалне заједнице требало би да се угледају на тај град и што хитније донесу сличне мјере пронаталитетне политике и тако обезбиједе опстанак, јер без дјеце нема будућности.
Морамо барем покушати, да не бисмо и даље слушали демографе који неуморно сабирају губитке.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
