Борба за малину

Анита Јанковић-Речевић

Малинарима у РС и БиХ година је започела хладно, тмурно и сиво због тадашњих временских прилика, али и са доласком топлијих дана шансе да их сунце огрије готово су никакве.

Домаћи ратари, у нади да ће зарадити нешто новца, уложили су посљедњу марку да подигну засаде малине на слободном парчету земље. Изложени на милост и немилост временских (не)прилика и притиснути бременом високих трошкова, које смањују конкурентност њиховог воћа, произвођачи су пред ударом новог проблема. Бура која се дигла прошле седмице након што су хладњачари из ФБиХ понудили малинарима аконтативну цијену од свега једне марке за килограм узгојеног "црвеног злата" и даље се не стишава. Произвођачи који годинама улажу посљедње атоме снаге како би се подигли са дна истичу да их је ова вијест о срамотној цијени снажно гурнула у суноврат.

Да ствар буде још гора, све се дешава у периоду када је производња малине у БиХ доживјела експанзију и постала бројним породицама једини извор прихода. Много је оних који су због добре цијене овог сочног воћа одлучили дати отказе у посрнулим фирмама и уложити све да покрену сопствени бизнис, али новонастала ситуација несумњиво доводи у питање њихов опстанак.

Огорчени због свих проблема који су их задесили ове године, почевши од ниских температура, мраза и снијега који су покосили воћњаке и умањили приносе за 50 одсто, укључујући и поражавајућу откупну цијену, малинари очекују помоћ државе. Док попут дављеника вапе за сламком спаса одлучно тврде да ће своје малињаке радије сасјећи и уништити него муком произведено воће продати у бесцјење. Кажу да ће, ако треба, радити на сопствену штету, али неће дозволити да се хладњачари и откупљивачи богате преко њихових леђа.

С друге стране, хладњачари бију своје битке и тврде да су због скупо плаћене лањске малине цијелу годину у губицима, да су им лагери "црвеног злата" због неконтролисане производње препуни, а тржиште презасићено. Разумљиви су проблеми и једних и других, а рјешење проблема, по свему судећи, може бити само у рукама оних који нам свакодневно кроје капу из својих удобних фотеља. Политичари би морали саслушати и малинаре и хладњачаре и изнаћи мјере подстицаја које би биле рука спаса напаћеним сељацима и намученим трговцима.

Они не смију дозволити да вишегодишњи труд на хиљаде малинара падне у воду и да се поиграју са судбином "обичног" човјека, чија је егзистенција одавно доведена у питање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана