Борба за дах
Странице историје Републике Српске, од дана њеног настанка, исписане су разним биткама. Неке су биле судбоносне, неке мало мање од тога, али све су биле, или су барем требале да буду вођене само једним циљем, а то је да се за све који су чврсто одлучили да остану на огњиштима створе услови да никада не помисле да их заувијек закључају.
Ситуација никада није била ружичаста. Нису текли, нити теку мед и млијеко, а аутори садашње слике на терену су највећим дијелом они којима је народ, у било којем обиму, дао мандат да им кроје судбину, те други који су стигли јер су тако хтјеле неке стране земље.
Српска се дуже од годину и по бори са пандемијом вируса корона. Љекари и све друго медицинско особље дају и посљедње атоме снаге како би спасили што више живота у које је “ковид” ушао, али и све који годинама воде битке са њима добро знаним болестима. И наставиће да се боре, јер су томе живот посветили, заклињући се да ће се, према свом позиву, часно односити. Али...
Без политике се не може, нажалост. Пустила је коријење свуда и мијеша се у све. Па и у животе.
Републику ових дана потреса прича о кисеонику, а народ је с разлогом љут, бијесан и забринут јер из дана у дан слуша како гаса живота нема, нестаје и да ће пацијенти, међу којима можда има њихових најмилијих, моћи да дишу још неколико дана. Сјећамо се ових дана, а не само као иначе у мају, и оних 12 звјездица. Оних 12, односно 13 анђела којима је свијет, за који нема ни праве ријечи да се опише, те 1992. године “заврнуо” кисеоник и тако се уписао на странице гдје су они најгори.
О кисеонику причамо поново готово три деценије касније. Боримо се за дах. За свој и свих оних којима је потребан како би преживјели, како би се данас-сутра вратили у загрљај породицама, играли са браћом, сестрама, бакама и дједовима, очевима, мајкама. Ма са свима, јер је то њихово пуно право! И има да га добију!
Са овим питањем нема играња. У овом питању нема мјеста за политику, која једино може да се умијеша како би повукла све могуће везе с циљем да све и једна здравствена установа у Српској има чистог кисеоника колико им је потребно.
Са кисеоником нико не смије да се игра. Јер је то играње животима, а на то нико нема право, чак ни политика. Ако се икада докаже да се неко богатио, на овај или онај начин на овоме, треба да сноси највећу казну, али исто тако треба да буде ако се на крају испостави да је неко, због неке борбе за престо, намјерно зауставио доток кисеоника или паником подигао народ на ноге. Никада се не зна коме и када може кисеоник затребати, а дужност оних који се питају у овој Републици, без обзира на којој страни сале Народне скупштине сједе, јесте да га обезбиједе, а да све остале недоумице рјешавају у правосудним просторијама.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
