Борба за ћирилицу
Ниједно писмо на свијету није везано за неки народ онолико колико је то ћирилица за Србе. Па ипак, од када је латиница постала равноправно писмо, она је готово истјерала ћирилицу из употребе - тако је у Републици Српској ћирилица постала нека врста егзотике.
Међународна заједница не може да прави политичке језике.
На такозваном велеиздајничком процесу 1916. године у Бањалуци судило се српским интелектуалцима управо због употребе српског језика и ћирилице.
Аустријска власт имала је задатак да ћирилицу протјера из БиХ, а тиме и саме Србе. Исто је то радила и Независна држава Хрватска током Другог свјетског рата. Ипак, морамо имати критички однос и према себи и поштено рећи да су и сами Срби криви за помагање нестанка свог писма. Повратак ћирилице данас има проблем и у самом менталитету српске интелигенције.
Нису ријетки они који ће рећи да нам ћирилица и не треба, јер ћемо са латиницом лакше у Европу, да ће нас са латиницом лакше разумјети. У Бањалуци, Источном Сарајеву много је више натписа на латиници него на ћирилици. Ако се погледају разни списи и дописи, лако је уочити да је готово свугдје само латиница. Шта треба урадити да би био враћен одговарајући статус ћирилице у Српској, али и у Федерацији БиХ?
У Уставу Српске пише да су ова писма равноправна. Требало би да ћирилица буде службено, односно примарно писмо у Републици Српској. У Српској ћирилице има више декларативно. Ако би питали Србе које је примарно писмо, 90 одсто њих би одговорило да је то ћирилица, а ипак ни најобичнији допис не пишу тим писмом.
Понављам, међународна заједница не може да прави политичке језике. У програму Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" од његове обновитељске скупштине на Видовдан 1990. године имплицитно је наглашена важност српског језика и ћирилице, јер је то национални интерес, који је подразумијевао борбу српског народа за свој језик.
Колико је тада то било, на неки начин, визионарски, најбоље се види по данашњој употреби ћирилице у Републици Српској. За наш народ српски језик ништа није мање значајан од територије. Народ, језик и писмо имају исту судбину, а ћирилица је једно од најсавршенијих свјетских писама. То каже лингвистика, наука о језику, а науку морају и треба да поштују извршне, законодавне и све друге културне институције.
+++++++++++
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
