Борба са вјетрењачама

Нашем народу није страно да почасти доктора са 100 марака, бомбоњером и вискијем кад му се роди дијете. Зар да, побогу, шкртари у тако радосном тренутку?! Кесу радо одријешимо и прије и послије операције како би нас доктори и медицинске сестре “пазили” више него друге, пацијенте, јасно.

Већина грађана ове мале земље не либи се гурнути новчаницу ни у џеп полицајца како би избјегли казну иако су свјесни да су направили прекршај, а подебља коверта спрема се и приликом тражења посла. 

Давању мита смо склони и да бисмо скратили разноразне процедуре, уписали дијете у вртић или на факултет, прошли на неком тендеру... Ту је и низ других животних ситуација, које, ако бих их све набрајала, дефинитивно не би стале у предвиђени шаблон овог текста.

Тренд подмићивања, не баш у класичном облику, све више је присутан и у основним и средњим школама. Модерни родитељи се тако утркују ко ће учитељима и разредним старјешинама њихове дјеце купити бољи поклон.

Иде се толико далеко да се купују поклони вриједни неколико стотина марака. Некадашње честитке које су ђаци сами правили и букетић од неколико ружа замијењени су скупоцјеним торбама, кожним рукавицама, сатовима, накитом, парфемима па чак и бициклима и телефонима.

Главна кривица за такве појаве није ничија друга него родитеља. Сумњам да има наставника и професора који траже скупоцјене поклоне, а ако их и има, то је она мањина бескрупулозних који не знају шта је лијепо понашање ни пословна етика. Такве треба пријавити надлежнима како би сносили одговорност, а не испуњавати им жеље и безобразлук награђивати скупоцјеним поклонима.   

Очигледно је да се корупција прожима кроз све поре нашег друштва и, иако сви знају да је то погрешно и изопачено, никоме не пада на памет да пријави оне који узимају новац и поклоне. А како и да пријаве када у 90 одсто случајева сами потегну питање подмићивања.

И тако је ко зна од када. Исто је било и у прошлом вијеку, само што су поклони били скромнији. Некада су сељаци докторе и разне чиновнике подмићивали кајмаком, домаћим јајима и јагањцима, а данас у времену потрошачког друштва то је најчешће новац, еври по могућности.

Разни извјештаји показују да је борба против корупције у БиХ заправо борба са вјетрењачама. Јасно је да другачије не може ни бити с обзиром на то да је подмићивање код већине “уписано” у генетском коду. Гдје почиње корупција у БиХ, на нижим или вишим нивоима, једнако је тешко питање као и оно да ли је старије јаје или кока.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.