Борба са облацима

Олујно невријеме које је у недјељу навече погодило Србац, Градишку, Семберију и Посавину нанијело је, према првим процјенама, милионску штету пољопривредницима, а страдали су и многи објекти.

Сличним дешавањима свједочили смо и крајем јуна, а према прогнозама стручњака, због немарности према планети, природа ће нам у будућности много учесталије показивати своју ћуд.

На њеном удару прва ће бити пољопривреда, грана од које зависи шта и колико ћемо јести. Због тога би се свако од нас требало да замисли шта може урадити и како се прилагодити новонасталој ситуацији. 

Употреба модерних технологија један је од начина да се смање негативне посљедице и Српска је тим путем већ кренула.

У коштац са градоносним облацима, који су посљедица климатских промјена, хвата се већ дужи низ година. Пројектом модернизације раширена је мрежа противградних станица, инсталирани најмодернији радари у Европи а набављени су и лансери који воде битку са тамним облацима. На ред је дошла набавка летјелице која би у Српску требало да стигне ове године. Њен задатак биће разбијање градоносних облака на подручјима гдје постоји забрана испаљивања ракета због авио-саобраћаја, што би требало значајно допринијети умањењу штета од града.  

Нови авион помоћи ће стрелцима који даноноћно раде не би ли сачували житна поља, повртарске културе, винограде и воћњаке. Само ове године испалили су више од 850 ракета у облаке и својеврсни су хероји с обзиром на то да су најзаслужнији што нашу Републику није погодио град величине наранџе који је у сусједној Хрватској и Словенији изазвао пустош.

Међутим, пољопривредници морају да знају да се, упркос модернизацији и набаци нових уређаја, не могу у потпуности ослонити у противградну заштиту. Намјере силовите природе неће увијек спријечити ракете. И то није ништа ново јер је и до сада заштита знала заказати. Иако је више пута била успјешна и ефикасна, овај народ памти и године када је град десетковао пољопривредну производњу. Само лани је штета на подручју Приједора, Бањалуке и Лакташа премашила 16 милиона КМ.

Домаћи произвођачи морају повести рачуна о додатним улагањима ако желе живјети од свога рада. Осим уградње противградних мрежа и окретања пластеничкој производњи, као опцију имају и осигурање усјева коју годинама упорно избјегавају.

Држава има задатак да прати свјетске трендове које доприносе заштити пољопривреде, али много брже него што је то сада случај с обзиром на то да земље Европске уније практикују разбијање градоносних облака из авиона већ дужи низ година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.