Борба са цијенама
Становништво Српске води непрекидну борбу са поскупљењима. Водиће и даље. Нови вал поскупљења већ се прелива на домаће тржиште. Неизвјесне прогнозе постале су већ извјесне, јер је због сукоба на истоку становништво већ суочено са поскупљењем горива. То ће за собом повући раст свих осталих трошкова. Нико се неће одрећи да повећање цијена горива укалкулише у коштање услуге и готовог производа.
И цијене гаса скачу из дана у дан. Српска има уговорене количине гаса до краја маја, а након тога може се очекивати и поскупљење овог енергента. Али Српска нема уговорене количине вјештачког ђубрива у чијој производњи битну улогу има гас. То ће довести до тога да ћемо већ имати скупљу прољећну сјетву, а на крају и скупље производе са бразде. Јасно је да краја поскупљењима нема и да нам слиједи удар на ионако танак новчаник.
Рјешења нема ни на видику. Неко се појави с времена на вријеме и избаци као из рукава могуће рјешење, али оно након пар дана падне у заборав. Тако се претходних дана као једна од опција могућег ублажавања посљедица инфлације појавила прича о смањењу ПДВ-а, затим преусмјеравању новца изнад покрића обавезне резерве Централне банке, али све се на томе завршило. Свједоци смо да су се иста рјешења нудила и претходних година. И на томе су се и завршила. Само су нуђена, ништа даље од тога није урађено. Чисто сумњамо да ће се и овог пута даље одмаћи са тога мјеста.
Проблем јесте то што Српска нема ни робне резерве. Оне су уништене. Предузеће је у стечају, а Српска једино што има јесте Закон о интервентним набавкама РС, којим је предвиђено да се сваке године планира новац за реаговање у хитним ситуацијама. Дакле, немамо ништа. Ни литар млијека, ни литар уља у случају да дође до несташице основних животних производа. Али зато већ сада имамо страх да би могло да дође и до несташице појединих намирница. Надамо се да тај страх неће из неизвјесне прећи у извјесну зону, као што се десило са цијенама.
Као и до сада терет кризе најтеже ће поднијети они најугроженији који су и до сада водили непрекидну борбу за пуко преживљавање. Њима је помоћ хитно потребна, јер су и до сада живјели на рубу егзистенције. Ни раст пензија и плата у једноцифреним процентима неће им ништа значити, односно већ им не значи. Инфлација је тај раст прогутала, а нова поскупљења су нам сервирана на пумпама што ће се, према прогнозама стручњака, ускоро прелити и на полице у продавницама.
Јасно је да нам слиједи неизвјесна година са извјесним поскупљењима. Политичари би због тога требало да понуде конкретна, спроводива рјешења која ће бар у некој мјери ублажити посљедице инфлације, а не да нуде она која је, као и претходних година, било немогуће реализовати.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
