Бонска овлашћења
Послије поништења Закључака Народне скупштине РС о преносу надлежности са РС на институције БиХ, високи представник међународне заједнице Валентин Инцко нашао се на удару незадовољних представника бошњачких политичких партија.
Иако је Инцко, као и његови претходници, подлегао снажним притисцима бошњачких странака и медија и примјењујући "бонска овлашћења" казнио дежурне кривце, сарајевској чаршији је то мало. Њима би било довољно једино укидање Републике Српске и то сада и одмах. Декретом.
Свеукупну ситуацију у БиХ вјероватно је најбоље дефинисао један познати глумац, Сарајлија, у недавно датом интервјуу. Без длаке на језику рекао је да Сарајево живи затворено и исфрустрирано мржњом. И још је рекао нешто, а то је да се оно такво не тиче никога у региону. Рекао је и да је више Сарајева на Теразијама, него у Ферхадији.
Ова тачна и прецизна слика унутрашњег стања исфрустриране сарајевске чаршије која живи херметички затворена, хранећи се мржњом као јединим погонским горивом не би била проблем да није узрочно-посљедична. Иако Бања Лука није на том фону, иако је није брига за чаршију, иако се не храни мржњом, она је индиректно жртва те политике и те хистерије.
Најтрагичније за све је што се таква политика и таква хистерија остварује преко канцеларије високог представника, и то годинама. Високи представник као гладијатор у рингу, којем аплаудира сарајевска чаршија и одбројава дане и сате, мора да изврши жеље зарад привидног мира у кући.
И то је најтужније и најбједније у цијелој овој причи. У причи у којој су, наводно, сви декларативно за демократски европски пут, а у исто вријеме служе се методама ригиднијим од Стаљинових.
Јасно је да је Инцково посезање за "бонским овлашћењима" било уступак Сарајеву и још једном земљу удаљило од модерне демократске праксе санкционишући право на другачије мишљење легитимних представника народа.
Остао је један излаз, а то је да Уставни суд појасни цијелу ситуацију, уз опасност да ће бити по оној кадија те тужи, кадија ти суди. Aко се и то деси, онда остаје тужба пред највишим европским правосудним институцијама. Наравно, уколико и саму тужбу OHR под притиском сарајевске чаршије не укине. Живјела демократија.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
