Бомба
Мигрантска криза у БиХ је попут темпиране бомбе, која би сваког часа могла да експлодира. Све чешћи су случајеви обрачуна са смртним исходом, крађа, паљења објеката, обољелих од маларије, туберкулозе и шуге. А и зима иде.
Додатни проблем представља и то што нико у БиХ не зна да ли међу 10.000 миграната, колико се процјењује да их има на нашим просторима, има и потенцијално безбједносно опасних лица, припадника неких од радикалних исламских група.
У исто вријеме, ЕУ полако, али сигурно, затвара своје границе. У Словенији и Мађарској су подигли бодљикаву жицу. У Хрватској планирају да активирају војску, а у Италији већ једно извјесно вријеме ни бродовима са мигрантима не дозвољавају улазак.
Када је из Републике Српске предлагано да се и границе БиХ затворе, из Сарајева, али и из Брисела, то је на нож дочекано. Причало се о правима и демократији.
Због тога је БиХ данас постала слијепо цријево. Од транзитне државе постали смо својеврсни камп за прихватање. Паркинг о којем се нико не брине. И нико се из Сарајева не пита шта ће бити када се то слијепо цријево упали. Или, не дај Боже, пукне.
У том случају ни хитна операција не би помогла пацијенту.
Бриселу је важно да то буде ван његових граница, да овај проблем пресели што даље од свог дворишта.
Власти у Сарајеву све то нијемо одобравају, прихватајући финансијске мрвице ЕУ, које ништа не могу ријешити. А поготово не донације ћебади и камперских шатора.
Министру безбједности БиХ важније је вријеме проведено на друштвеним мрежама, на којима се приземно обрачунава са својим политичким неистомишљеницима, него посао којим би требало да се бави.
А у Бихаћу гори. Дословно. То министра Мектића није пуно дотакло, а ни потресло. Умјесто коначног рјешења овог проблема власти покушавају да мигрантску кризу преселе и у друге дијелове БиХ. У Српској су одавно рекли да неће примити мигранте на своју територију, свјесни проблема који они са собом носе. И то је људскије и правичније него глумити лажног доброчиниоца и слугу лицемјерне бриселске администрације. Уосталом то су већ урадиле демократске државе попут Мађарске, Аустрије, Италије, Словеније....
А све би било другачије да је донесена одлука о затварању граница те да је онима којима су и закували ову папицу препуштено да ријеше овај свјетски проблем.
Јер, немогуће је гасити пожар 1.000 километара од његовог епицентра.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.