Боље занат него биро
Средње школе у Републици Српској до краја овог мјесеца морају завршити приједлоге уписне политике за идућу школску годину и при томе се фокусирати на афирмацију занимања као што су кројач, столар, бравар и остале разне струке трећег степена сложености.
План уписа креираће на основу спроведених анкета међу ученицима деветих разреда и стања на бироима, гдје ће, како увјеравају из руководства школа, највећу пажњу посветити промоцији заната.
Неке од њих предложиће и увођење нових занимања за која су послодавци изразили дугогодишње потребе.
Ипак, бити занатлија, ма колико увјеравали ђаке да је исплативо и пожељно, и даље није довољно атрактивно.
Од заната их одвраћа и чињеница да би са њим морали непрестано радити, што није "кул" у земљи гдје више од половине младих сања запослење у државним предузећима.
Изгледа да би повећали интересовање за упис у ове школе треба промијенити цијели систем вриједности, али и статус тих професија.
Осим тога, због потреба тржишта требало би спровести и реформу средњег стручног образовања са акцентом на квалитетној пракси. Данас, за многе образовне програме у средњем стручном образовању није у потпуности јасно да ли припремају ученике за даље образовање или за рад. Практична настава је, нажалост, у многим областима само мртво слово на папиру.
Ту је и потреба за отварањем већег броја радних мјеста и то посебно у производном сектору. Али то је други проблем, као што је и проблем незапослености, који очигледно не рјешава настојање масовног броја младих да заврше факултете и постдипломске студије.
Пракса је посљедње деценије показала да до посла лакше долазе они са мање школе, а више практичног знања, него они који су године провели учећи теорије.
Старе занатлије тврде да добар мајстор увијек нађе посла, али млади и даље не желе бити сајџије, обућари или професори математике уколико бирају студије, већ радије уписују суфицитарна занимања, гдје потом на запослење чекају и по неколико година.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
