Боли ли нас више?

Да ли смо заиста из године у годину болеснији?

Тачан одговор на ово питање тешко је дати. Док велики број становника Српске једва саставља крај с крајем и траже било какав посао да зараде за кору хљеба, дио радника нашао је начина да не ради, али да прима плату. Ти "сналажљиви" за то користе боловања.

И док једни једва чекају да раде било шта па макар и за мизерну дневницу, појединци који су заузели радна мјеста, на боловање иду да би покосили ливаду, окопали башту или завршавали неки други приватни посао.

Наравно, нису сви радници на боловању измислили болест. Много је, нажалост, оних које је мука натјерала љекару, па и оно мало новца што зараде дају за лијекове.

Њих ни у ком случају не смијемо сврстати у исти кош са онима који се ујутро пробуде са идејом да мало не иду на посао, па отворе боловање.

Послодавци, огорчени на стање у друштву у којем мало шта функционише како треба, прстом упиру у несавјесне раднике, али и у љекаре и комисије који олако потписују боловања.

Досадило им је, кажу, да сваке године као папагаји понављају исту причу да оне који "здрави болују" треба казнити, баш као и оне који им пишу дијагнозе.

Не смијемо заборавити да је међу запосленима и велики број оних који из страха да не остану без посла и болесни долазе на посао јер им савјест не дозвољава да буду бахати и не желе да олако пропусте прилику за коју су се, вјероватно, грчевито борили.

Крајње је вријеме да се ухватимо у коштац са онима који су здрави на боловању, јер оваква лоша пракса доноси са собом бројне проблеме. И за поштене раднике и за цијели систем.

Надлежни треба да пронађу начин како да "сасијеку" писање лажних оправдања на основу којих здрави одлазе на "одмор", док стварно болесни морају да раде. И за себе и за њих.

То неће бити лак посао и то се не може урадити преко ноћи, али може се кренути одмах да би догодине статистика била боља, а ситуација у предузећима праведнија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.