Бочиња и вехабије

Дакле, и сами "сљедбеници курана и сунета" схватили су да, умјесто провокација и напада усмјерених ка тјерању Срба с њихових огњишта, за то постоји ефикаснији метод.

Јер на физичке нападе, увреде и провокације полиција ФБиХ мора да реагује што је, мора се признати, професионално и урадила, али је зато реакција локалне власти на узурпирање српске земље потпуно изостала.  

Узалуд су се Срби повратници у Бочињу још прије коју годину жалили начелнику општине Маглај Мехмеду Мустабашићу и надлежним службама. Доставили су папире о власништву над том земљом и захтјеве да се забрани коришћење њихове имовине, а жалосно је што је и то завршило без икаквог позитивног ефекта и реаговања надлежних.

Несумњиво је да је за такву ситуацију најодговорнији начелник Мустабашић. А да ништа неће бити од позитивног рјешавања захтјева власника тог земљишта, знало се још прије двије године кад је Мустабашић изјавио да "проблеме не праве само вехабије, него и једни и други". Ти други су му Срби повратници.

Такав став главног човјека локалне заједнице дао је вјетар у леђа "светим ратницима" који су од тада до данас, иако још увијек малобројнији од домицилног становништва, успјели да запосједну толику земљу, поруше преостале куће и посијеку скоро сву шуму. 

Тако су власт и вехабије првобитне захтјеве припадника српског народа за враћањем земље власницима и исељавањем вехабија с тог подручја, за које нико не зна ни ко су ни одакле су, нелегално претворили у масовну узурпацију земљишта које није њихово.

Зато са сјетом морамо погледати у послијератно вријеме у Бочињи и цијелој БиХ које је, за разлику од данашњег, у оваквим и сличним случајевима још давало наду да се БиХ може уредити као правна држава. Тадашњи начелник општине Маглај Џевад Галијашевић разбио је ту "Ал-Каидину" ћелију у Бочињи и раселио све муџахедине из ње. А Бочиња данас слика је стварне БиХ у којој о заједничком животу не смије ни да се мисли.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.