Блиски исток тачка удаљавања
Политички актери у БиХ о скоро свим питањима имају дијаметрално супротне ставове, а нова тачка удаљавања, након јучерашње најаве српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика да ће упутити приједлог за премјештање Амбасаде БиХ у Израелу из Тел Авива у Јерусалим, постао је и вишедеценијски проблем нама далеког Блиског истока.
Након што је предсједник Србије Александар Вучић у Вашингтону потписао споразум о нормализацији односа са Приштином, гдје се нашло и питање премјештања Амбасаде Србије у Јерусалим, што је био захтјев америчког предсједника Доналда Трампа, сличан потез предложио је и Додик, што су остала два члана Предсједништва Шефик Џаферовић и Жељко Комшић глатко одбили.
Колико год се некоме, а између осталог и Џаферовићу и Комшићу, Блиски исток чинио далеко, дугорочно гледано можда је и ближи него што мислимо. Признавањем Јерусалима као главног града Израела, отвара се могућност и никад реалнија опција стварања независне палестинске државе, што и представља идеју предсједника Трампа.
Како изгледа статус кво и недостатак политичке воље да вишедеценијски проблеми буду ријешени најбоље знају Израелци и Палестинци, али и грађани БиХ. Кукавичлук политичара најтеже погоди обичног грађанина.
Док се на свјетској сцени дешавају историјски тренуци, као што је питање Блиског истока, БиХ и регион први пут имају могућност да не преспавају нови свјетски поредак.
Ипак, кратковидост бошњачког политичког естаблишмента, у који припада и Комшић, под изговором заштите муслимана у Палестини и поштовања међународних споразума, од БиХ још једном праве зарђали и маргинални фактор.
Да ствар буде још гора, лицемјерно је причати о поштовању међународних уговора, када својим иступима ова два члана Предсједништва свакодневно говоре супротно УН Резолуцији 1244, према којој је Косово, које им је ту “иза угла”, саставни дио Србије.
Само наивни и непрагматични политичари, као што су то сада Комшић и Џаферовић, уз сигурну подршку СДА, могу мислити да неком муслиману из Палестине одговара неријешен статус и тренутна ситуација. Да ставимо са стране историјске чињенице у вези са Јерусалимом и здрав разум у вези са односом снага између Израела и Палестине, намеће се питање колико је уопште реално да ће се Бошњаци, као дугогодишњи слијепи сљедбеници политике Запада и САД, моћи опирати ставу америчког предсједника?
Блиски исток је можда географски далеко, али политички није, а грађанима у БиХ није потребна још једна тачка спорења између највиших политичких представника.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
