Бизнис у доба короне

Анита Јанковић-Речевић

Појава пандемије вируса корона изазвала је бројне негативне посљедице, али привреда је, чини се, некако најпогођенија.

 

 Како домаћа, тако и глобална. Ситуација која је цијели људски род ухватила неспреман довела је до пада извоза, инвестиција, броја запослених, јавних прихода, али и бруто домаћег производа. Свјетски економисти најављују дубоку глобалну рецесију налик оној која је свијет задесила у годинама након Другог свјетског рата. Да ли ће се те прогнозе и обистинити, знаћемо вјероватно већ на јесен, а већ сада свједочимо негативним ефектима епидемије који се у великој мјере огледају у домаћој привреди. Иако је Влада Републике Српске успјела да својим мјерама спасе добар дио радне снаге и у знатној мјери погура фирме које и саме настоје да се одупру проблемима који их притишћу са свих страна, зарада је све тања. Многи предузетници, поготово они мали, не могу рачунати ни на минималну зараду због огромног пада промета.

О покретању нових бизниса у овој врло неповољној ситуацији мало ко и размишља. Томе у прилог свједоче статистички подаци Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге РС, према којима интерес за оснивање фирми у првих пет мјесеци ове године у Српској биљежи пад од 32 одсто у односу на исти период лани. Од јануара до почетка јуна у Српској је регистрован свега 271 пословни субјекат, док је годину раније тај број би­о далеко већи. Тада су за првих пет мјесеци основане 403 нове фирме захваљујући, прије свега, доброј пословној клими.     

Ове године ти повољни сегменти су изостали због чега инвеститори, потпуно оправдано, не желе да се упуштају у ризик јер нико са сигурношћу не зна до када ће пандемија трајати и колико јаке посљедице ће оставити по свијет.

Они који су се ипак одлучили да покрену бизнис изабрали су дјелатности које не захтијевају претјерано велика улагања. Тако се међу топ пет дјелатности које су ове године основане нашло рачунарско програмирање, савјетовање при пословању и управљању, друмски превоз робе, инжењерске дјелатности, трговина на мало преко интернета, рекламне агенције и слично. Махом услужне дјелатности које не могу утицати на снажнији економски развој наше земље. Производна предузећа која стварају нову вриједност, које Српској и те како фали, нажалост, изостала су са ове листе.

У мјесецима који су пред нама расположење за покретање бизниса биће сигурно на истом нивоу, ако не и горем с обзиром на свакодневни раст броја заражених вирусом корона који, чини се, нема намјеру да попусти.

Озбиљна борба за очување радних мјеста и подизање привреде тек нас чека и, заједно са бригом о здрављу људи, треба да буде приоритет. То није нимало лак задатак и надамо се да неће бити нерјешив с обзиром на слабу економску моћ наше земље у нормалним временима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана