Бивши предсједник СДС-а
Морални карактер предсједника СДС-а Вукоте Говедарице до прије два дана било је тешко довести у питање. Једина озбиљна замјерка на његов рачун било је то што послије завршене средње школе у јеку Одбрамбено-отаџбинског рата није са својим вршњацима отишао у Војску Републике Српске, већ у Нови Сад на факултет.
Било је у предизборној кампањи још прљавих и малициозних покушаја да се на његово име баци љага, али нису се примили у народу. Није чак ни прилично вјешта лаж да је кришом у камиону с брашном побјегао у Србију на факултет, јер здрав разум на ту тврдњу намеће питање “зар камиони с брашном нису стизали из Србије у Српску, умјесто обрнуто”.
Али што би рекао Винстон Черчил “највише се лаже прије избора и послије лова”, па и на ту причу познату као “тип 500” треба гледати тако, поготово што је показала да нема других опипљивих аргумената за дискредитацију.
Додуше, покушали су да га извргну руглу и “посељаче” због његове љубави према гуслама, али није им успјело, а јуче су и поражени, јер је пјевање уз гусле као значајан дио српске традиције уписано на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа.
Међутим, нико човјеку не може да нашкоди као сам себи, а управо то је прије два дана урадио предсједник СДС-а када се ставио на чело кандидатске листе за делегата у Вијећу народа РС. Тиме је озбиљно довео у питање свој лични, али прије свега кредибилитет предсједника СДС-а, као партије чији печат је заувијек утиснут у темеље Републике Српске.
Управо зато што се некада с поштовањем уз одговарајућу дозу страха изговарало “предсједник СДС-а”, Говедарица није смио ту институцију да спусти на ниво делегата у органу који служи за ухљебљење људи из другог и трећег партијског ешалона. Ни шефови много мањих и много мање значајних странака нису ухљебљење тражили тамо гдје га тражи предсједник СДС-а. А ако је то урадио у страху да ће на унутарстраначким изборима остати без лидерске позиције и привилегија и завршити на улици, па је желио да себи обезбиједи примања у наредне четири године, то је додатни аргумент у корист његових противника.
На крају, не смије се сметнути с ума ни да би у случају да је он побиједио у трци за предсједника Српске на највишим функцијама и у министарским фотељама били Борис Јеринић, Костадин Васић, Обрен Петровић, Цицко Бјелица… А мандатар би био Драган Чавић.
И ту некако престаје прича о карактеру Вукоте Говедарице.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
