Битка није готова
Република Српска већ шест мјесеци бије битку са вирусом корона, али ни данас стање није задовољавајуће, тако да и даље бројимо новозаражене и сабиремо економску штету.
Иза нас је тешких пола године у којој су многи изгубили некога од својих најмилијих, пријатеља, радних колега... Иза нас је пола године, али све су прилике да ћемо сигурно и у наредним мјесецима морати да се боримо да бисмо са што мање посљедица, и здравствених и економских, изашли из ове пошасти која нас је снашла у овој, преступној години.
Одговорност и даље мора бити на првом мјесту, као и поштивање мјера које су још на снази јер тренутно нема другог излаза и свако од нас треба да да свој допринос борби против невидљивог госта који се, нажалост, удомаћио и у нашој средини.
Подаци о новозараженима на дневном нивоу забрињавају, а посебно то што је међу њима све више млађих особа. Једна је, нажалост, прије неки дан са те листе прешла на ону најгору. Изгубила је битку са “ковидом 19”.
Иако се у једном тренутку чинило, некад с првим данима љета, да је стање боље, појављивао се тек покоји случај заразе дневно, то више није тако. А и ми смо се, генерално, као друштво опустили. На то упозоравају и доктори, који поприлично оштро већ свако мало поручују да су болнице пуне и да се ситуација не одвија у жељеном правцу.
А да не би било још горе, морамо се придржавати мјера које, за сада, нису тешке ни рестриктивне као оне у марту, априлу и дијелу маја, и евидентно је да такве неће бити враћене јер економија то не би преживјела. Настао би колапс, али опет, све је на нама. Ма колико многи не вјеровали да постоји вирус, ма колико вјеровали да је то измишљотина зарад неких политичких или економских циљева, боље да се чувамо колико можемо и да се касније не питамо да ли смо ми “довели” некога у болницу, на респиратор или, не дај боже, до краја.
Живот није стао и не смије да стане. Мало шта је још као прије, и добар дио народа је другачији, али све има своје. Хигијена никада није на одмет, као ни маска тамо гдје има више особа. И да се придржавамо ограничења када је у питању број особа које у исто вријеме могу да буду на истом мјесту.
Што год да је ово, што ни нас није заобишло, одговорношћу морамо дати свој отпор. Пред нама је, по свему судећи, и даље тежак период. Полако нам стиже сезона редовног грипа и сада је вријеме да “хранимо” организам и да спремно дочекамо јесен.
Ми смо мала република и не смијемо дозволити да својом неодговорношћу погурамо пад, ионако ослабљене привреде и здравственог система, у којем много тога не штима, али бори се. Ако поједине не интересују ни привреда ни здравство, онда би барем сви требало да имамо на уму наше најмилије, те да се понашамо тако да их заштитимо колико год је то у нашој моћи. А одговорност сваког од нас је добар штит.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
