Бисерини бисери
Дипломатија је веома снажно оружје у рукама нормалних земаља. Оних које се свим силама труде да посредством својих амбасадора, конзула и других у свијет шаљу лијепу слику о себи, жељу за миром, напретком те настоје да чврстим везама скрате стотине, па и хиљаде километара који их дијеле.
Међутим, БиХ није на тој листи, као што није ни на многим другим. Или јесте, али при дну љествица. А када је ријеч о дипломатији, проблем је у врху, али су нас на то и упозорили.
Цијели мандат Бисере Турковић на мјесту министарке иностраних послова је у знаку кршења хијерархије и правила понашања, тако да не треба ни до краја очекивати неки помак набоље. За вријеме проведено на челу МИП-а показала је једино да стално тјера по свом и да не мари ни за шта друго, јер јој се, ето, може.
То је доказала и новом инструкцијом коју је послала домаћим дипломатама у свијету, а у којој се појашњава како би требало да прославе долазећи 1. март. Датум који годинама сваки пут само продубљује разлике у БиХ и дан који углавном само обиљежавају у ФБиХ. И то не сви.
БиХ нема закон о празницима, али тај “ситни детаљ”, посебно у бошњачким политичким редовима, упорно игноришу и политичким маневрима настоје, баш као и Турковићева, да наметну свима у БиХ, али и свијету. Ту политику воде од када је БиХ наставила да функционише на неким другим основама. Од када су Дејтонским мировним споразумом признате Република Српска и ФБиХ као равноправни ентитети у оквиру заједнице која се зове БиХ, а која није више република као за вријеме бивше заједничке државе.
И заиста је невјероватно шта раде. На све начине годинама покушавају да у Републици Српској укину 9. јануар као њен празник, као дан када је настала у миру, а сада, мјесец и нешто касније, безобразно намећу обиљежавање 1. марта као дана неке државности БиХ. Дана када је убијен српски сват и дана када је почео рат у БиХ. И то треба неко да слави, док у ФБиХ не славе 21. новембар, дан када је стављена тачка на сукоб који је однио хиљаде живота, па ни 14. децембар, када је званично потписан мир те, 1995. године.
Не, то политичким представницима бошњачког народа није нешто посебно значајно. Боље и ефикасније, према њиховим очигледним размишљањима, је стално подизати тензије, наметати само своје, а посебно уништавати све што је српско и што има тај предзнак. Мада, не штеде некада ни Хрвате ако им је то у интересу.
Инструкција из пера Бисере Турковић је свјесно долијевање уља на ватру која се, због таквих и сличних потеза њених истомишљеника, распламсала и превише у БиХ. Сви покушаји наметања, с јасним циљем доминације у БиХ која је, како каже њен Устав, земља два ентитета и три конститутивна народа, нису ништа друго него рушење њених темеља с намјером да се све то пришије оним другима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
