Бирај паметно
Хиљаде свршених основаца у Републици Српској налазе се пред највећим изазовом у животу, коју средњу школу одабрати. Исте бриге и дилеме муче њих, као што су мучиле и генерације прије. На раскрсници су путева између онога што воле и онога што је добро плаћено, а почесто не иде једно с другим. Било како било, неко занимање морају одабрати.
У вријеме пандемије, када је корона своје окове ставила на све сегменте живота, показало се да је радник у реалном сектору вреднији од сувога злата. На леђима радника привреда је успјела да изнесе терет кризе, да покаже виталност и у кључним моментима збије редове, реорганизује производњу и опстане. И не само да је опстала, него је и зарадила неки динар више у односу на годину прије пандемије.
То је добар показатељ будућим средњошколцима како да бирају занимања. Узалуд је уписивати нешто ако већ сада са истом дипломом на бироу чами хиљаде оних који не могу да добију посао. Узалуд је, колико год вољели и сањали да се баве баш тим послом. Са друге стране, одавно се показало да домаћој привреди требају стручни млади људи, који по изласку из школске клупе знају да раде, јер су имали квалитетну практичну наставу на којој су добрим дијелом испекли занат. И то је фактор који приликом уписа не треба занемарити. Организована практична настава, па још у неком од успјешних предузећа, пола је пута до запослења.
Иако многи сањају да након средње школе закораче и на степеник више и постану академски грађани, што је свакако у реду, не треба бјежати ни од заната. Показало се годинама уназад да су вриједни и стручни мајстори цијењени и тражени на западу, а како их је већина отишла преко гране, домаћа привреда вапи за стручним кадром.
Ако генерације до сада нисмо научили, онда оне које долазе свакако морамо, од радног одијела и рукавица не треба бјежати. Неко је рођен да буде најбољи пекар, неко зидар који ће градити велељепне зграде, а други пак да буду свјетски признати љекари. Али не могу сви бити све и не могу сви студирати. Зато је прави избор нужан.
А на путу ка блиставој каријери оних који ових дана бирају будуће занимање много јаче треба да се укључе институције и пруже подршку, савјетодавну, материјалну и сваку другу. Само пажљиво скројене уписне политике, по мјери ђака, али и привреде, донијеће резултате. Стипендије и пракса у предузећима сигурно ће привући ђаке, а раст плата и поштовање права радника обезбиједиће њихов останак. Никоме неће пасти на памет да пакује кофер за Европу ако се његов рад и труд буду цијенили и овдје.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
