Бил Гејтс и багери
Не учимо да бисмо прошли у школи, него да бисмо знали да радимо и живимо. Често смо сви ово могли да чујемо, прво од наших бака и родитеља, затим учитеља, наставника, али и професора на факултетима.
Иако је образовање један од најважнијих сегмената сваког човјека и процес који траје и развија се годинама, ипак је најважније знање које стекнемо у школским клупама, јер је оно "одскочна даска" за даљи пут и циљ сваког човјека.
Колико корисних, а колико непотребних ствари ученици могу да науче у школама у Републици Српској?
Већина садржаја уџбеника у основним школама РС није прилагођена узрасту и потребама ученика, а предмети као што је техничко образовање не пружају квалитетно знање за којим "вапе" ученици. Умјесто да им наставници пруже неке корисне лекције, које ће им касније послужити у животу, они уче како се хеклају столњаци, праве багери и авиони, трудећи се да добију петицу, као да су трећа година столарског заната, а не тек основци. Техничко није изузетак, јер проблема има и у другим областима. Једини спас је ефикаснија реформа школства, која да би била успјешна треба наставне методе у свим предметима да измијени и боље прилагоди ученицима.
Реформа образовања треба значајније да смањи притисак на ученике, појача им независност, креативност, самопоуздање, развије позитивну радну етику, повећа способност комуникације и коришћења компјутерске технологије. Систем садашњег преношења знања у нашим школама давно је превазиђен у европским земљама. Школа меморисања и учења напамет је само огроман терет, без позитивног ефекта.
Поставља се питање, колико само има надарених ученика у нашим школама, који губе вријеме на неке непотребне лекције, док њихове способности и надареност остају незапажени. Колико само има дјечака као што је седамнаестогодишњи Бањалучанин Душко Бијелић, бањалучки Бил Гејтс, а који немају гдје да усаврше своје знање и креативност. Душко је успио сам, својим трудом, напорним радом, али и талентом да постане администратор "Фејсбука" за југоисточну Европу, што није мала ствар.
Aли, шта је са тамо неким Марком, Јованом, Гораном, Јанком, који исто тако желе да уче, да се образују и усавршавају. Који сједе у школским клупама и праве багер на техничком, док имају таленат да направе неки нови сајт, форум или измијене цијелу технологију и науку својим знањем. Само им треба мала помоћ. Треба им неко да их усмјери и покаже им колике су њихове могућности... Једина нада за сада је Закон о стипендирању и школовању младих талената у РС, који обећава да нису заборављени. Aли, да ли је то довољно?
Талентовани људи су ту, у Српској и то у великом броју... Само их треба овдје и задржати и обезбиједити им бољу будућност и могућност да уче нешто корисно.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
