Бикини
Неко једном рече и лијепо сликовито објасни како је статистика као бикини, открива много, али и скрива најважније детаље. Да је тако, можемо видјети ако погледамо посљедње званичне податке, али и осврнемо се мало око себе, отворимо мало очи, скинемо шарене наочаре које нам стављају и погледамо како већина људи живи. Довољно је отићи у неки тржни центар и поставити себи једно једноставно питање - да ли да вјерујемо статистици или оном што видимо.
Званичници, да ли домаћи, или инострани, хвале се како инфлација успорава, како ће наводно убрзо бити побијеђена, али онда, онако успут, помену како је и даље настављен раст цијена основних животних намирница. Ти исти који нам стављају поменуте наочаре, са диоптријом која никако не одговара, избјегавају поменути да ова актуелна криза и даље узима све више данка, што се најбоље може видјети у све осјетнијом паду укупног промета у трговини на мало. У преводу - долази до пада животног стандарда. И до тога долази, иако званична статистика наводи како раст цијена наводно прати раст плата. Да је заиста тако ваљда не би дошло до пада животног стандарда људи, који већ граничи са егзистенцијалним.
Свједоци смо ових дана да је забиљежен и пад промета горива у септембру ове године, што се може објаснити проласком туристичке сезоне, али и одласком дијаспоре. Да није тога и слања иностраних дознака - свака десета марка која се потроши у БиХ долази од “родбине и пријатеља”, питање је како би ова бикини статистика изгледала.
У еврозони се ствари једноставно крећу од лошег према горем. Рецесија не куца на врата, већ је дубоко закорачила са обје ноге. Ситуацију додатно компликује чињеница да и банке у еврозони поновно пооштравају стандарде кредитирања. Да ствари никако не иду у добром правцу може се видјети на једном обичном примјеру из Њемачке. Животној причи једне жене, пензионерке, која је истакла како више не може да живи од своје пензије, јер кад плати све рачуне за режије, остаје је јој 11 евра дневно за храну. Нажалост, по принципу спојених судова рецесија из Европе, поготово из Њемачке и Италије, прелијева се и на наше просторе, а што се прије свега огледа у паду индустријске производње, али и извозу. Поједине домаће фирме су дошле у ситуацију да су ино-нарџбе већ смањене за 30 одсто.
Шта у исто вријеме раде домаћи политичари? Инсистирају на куповини оружја и војних хеликоптера вриједних 400 милиона марака. Узима се и данак од 30 одсто да би се нека фабрика отворила. Блокирају се и велики инфраструктурни пројекти па и они енергетски. Господо, маните се статистике, и корупције, вратите се у реалност, дајте људима да живе достојанствено, јер услова за тако нешто има.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
