Бијели коњ
Недавно је један самопрозвани колумниста на друштвеним мрежама написао да је “разлика између његове генерације, која је одрасла у социјализму и генерација које су одрасле у национализму та што су њих учили да су побједници, а ове друге да су жртве”.
Aко ставимо по страни да је изречена тврдња малициозно усмјерена против ослобађања од дугогодишњег ћутања о српском страдању, а чију лавину је покренуо филм “Дара из Јасеновца”, те да је ријеч о великој глупости, јер као прво национализам није облик друштвеног и политичког уређења, а као друго срамно је да се жртва било чега посматра као губитник, овдје ипак постоји једна интересантна тврдња коју би само требало усмјерити у добром правцу.
Генерације Бошњака, кроз политичку идеологију СДА и њихов утицај на друштвено организовање сопственог народа, васпитаване су на различитим митовима о Сребреници и жртви, али на толико ружан начин да су сопствено страдање искористили за политичко организовање и главно оружје у остваривању идеолошких циљева појединаца.
Данас се на тој причи о “геноциду” над Бошњацима воде политичке кампање, а жртве се срамно користе за остваривање интереса неколико појединаца у Сребреници. И тако док и сами понижавају сопствене жртве, од других траже да признају искључиво “бошњачку трагедију”.
Прича о Сребреници је тако временом постала најјаче политичко оружје Странке демократске акције која је годинама, па и дан-данас, страдање сопственог становништва користила за реализацију ситних партијских интереса, средство богаћења неколико људи и хипнотисања широких маса. Све то, нажалост, од Бошњака створило је један поданички народ, који се клања окупаторима и не зазире од сталног призивања интервенционизма великих сила. Тако је и Сарајево вјероватно било једини град изван САД који је на улицама града прослављао побједу америчког предсједника Бајдена.
Наравно да малобројни народи и мање државе треба да имају већег савезника, али СДА је у прикривању сопствене неспособности и провођењу ултранационалистичке, исламске платформе сопствени народ толико убиједио да ће неко градити њихову историју и идентитет, да су масе заиста почеле да вјерују у то да један предсједник најмоћније државе на свијету има времена да се бави и ради посвећеније за интересе Бошњака него они сами. Пошто идеолози СДА имају склоност да фалсификују историју, а у својој “митологији” нису имали само још Тројанског коња, Бакир Изетбеговић им је сад поклонио “бијелог коња”.
Срби немају никакав разлог да се радују поруци америчког дипломате Метјуа Палмера, али Бошњаци би морали напокон да се тргну из сна, виде да БиХ није њихова, да постоје и друга два народа и коначно, без правног насиља друге државе почну да раде на бољој организацији сопствене.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
