Бијег од бизниса
Када пребацимо фокус с потрошње на производњу биће боље, али сада имамо разлоге за незадовољство, јер у неким општинама у Српској тренутно имамо регистровано само једно предузеће, што је поразна чињеница, али и најбољи показатељ да је свакодневица у тим мјестима сива.
Није ништа ново да грађани бјеже од покретања бизниса, јер да би ушли у један такав пројекат, потребно је прво да имате новац, кога је све мање, а то са собом носи и ризике.
Најчешћи су они који имају идеју и план али недостаје храбрости за реализацију. Водити властити посао значи ризиковати, али уз одрицање, едукацију и упорност неки су и успјели.
Ипак, када се подвуче црта нема их пуно у нашој земљи. Наиме, према релевантним показатељима, од 10.536 привредних друштава која послују на територији Српске, у пет малих рубних општина смјештено је мање од десет предузећа што је показатељ да је предузетнички дух заказао.
Уз то, покретање бизниса најчешће се пребацује на сферу државе али још чешће странаца, који пресликавају успјешне пословне моделе из својих земаља и код нас, гдје их дочека и једна повластица а то је и даље јефтина радна снага.
Од величине локалне заједнице најчешће и зависи привредна атмосфера, а као и у већини сегмената доминира највећи град Српске Бањалука, гдје су према подацима Привредне коморе РС регистрована 3.142 привредна субјекта, затим слиједе Бијељина, Лакташи, Добој и Источно Сарајево.
За велике градове нема зиме, проблем је у оним гдје је све мање становништва.
У Источном Мостару регистрован је само један привредни субјект, у Купресу три, а у Језеру само четири. Најтеже је тамо гдје нема чак ни продавнице па грађани морају ићи и 30 километара по основне животне намирнице.
Управо је највише регистрованих у области трговине на велико и мало, док код производних дјелатности предњаче предузећа у области прераде дрвета, а прате их грађевина и металски сектор.
Економски аналитичари потврђују чињеницу да нам недостаје привредних субјеката у односу на број становника.
Они подвлаче још једну важну чињеницу, а то је да су друштвена нестабилност и страх од глобалних сукоба неки од разлога зашто све мање људи инвестира у бизнис.
Ипак, оно што радује јесте то да млади све чешће покрећу бизнис, без страха од пропадања. Пропали су многи и на Западу, али многи су и успјели. Заједничко им је то да су покушали.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
