Бијег капитала

Програм постинвестиционе подршке, који је лани реализовала Агенција за унапређење страних инвестиција БиХ (ФИПА), показао је да је број страних инвеститора који пословни амбијент у БиХ сматрају повољним најмањи у посљедње три године. Ту се дијелом крије и одговор зашто је већина осталих европских земаља у транзицији привукла двоструко, па чак и вишеструко више директних страних инвестиција. БиХ по становнику има више директних страних инвестиција само од Црне Горе и Албаније. Ниском износу инвестиција директно кореспондира низак индекс лакоће пословања и неповољно пословно окружење у поређењу са другим земљама. То је показала и листа Свјетске банке о условима пословања на којој се БиХ налази на зачељу у конкуренцији комшија.

Због вишеструких проблема и препрека, БиХ о милијардама марака улагања које су се сливале прије десетак година, може само сањати, јер је у прошлој години привукла само 473,1 милион КМ, што је за чак 35 одсто мање у односу на 2014. годину. Док власти у БиХ чекају да нам инвеститори покуцају на врата не трудећи се превише да их макар одшкрину, регионална конкуренција напредује крупним корацима. Србија се, према истраживању познате ревизорско-консултантске компаније "Ернест и Јанг", нашла међу пет најатрактивнијих држава за стране директне инвестиције у европској производној индустрији, а по стопи раста броја нових радних мјеста створених из те врсте улагања заузима чак друго мјесто.

У нашем дворишту држава обећава много, али не чини превише за развој реалног сектора. Да би привукли инвеститоре потребно је, за почетак, елиминисати непотребне административне препреке, смањити број потребних дозвола за почетак пословања и градње и заштитити уговорна права инвеститора. Све док не исправимо сопствене грешке и не зауставимо бијег инвеститора у комшилук, нећемо и не можемо дочекивати привредну експанзију којој се сви надамо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.