Бијег из БиХ
И тамо гдје влада неизвјесност и гдје је економија пољуљана због дешавања у Украјини боље је него у БиХ. Домаћи послодавци у тој кризи видјели су своју шансу. Надали су се да ће дешавања у свијету успорити одлазак радне снаге. Али није. Неће. И не треба. Напротив, одлазак добија на замаху, јачи је и снажнији него икада.
Домаћи нам послодавци или израбљивачи вјеровали су да ће криза која се надвила над Европом довести, не само до заустављања одлива радне снаге, већ и повратка оних који су се раније скрасили у некој од европских земаља. Нису ријетки они који су се радовали, трљали руке и већ почели са осмијехом да понављају ону реченицу која годинама влада домаћим тржиштем, а то је: “Ако нећеш ти, има ко хоће”. Е нема ко хоће, има још само онај ко мора. А и њих је сваким даном све мање. И биће их још мање зато што су ријетки они послодавци који мијењају однос према раднику, а још мање је оних који дају запосленоме оно што заради.
Да је све мање оних који не морају да раде за сићу у БиХ, показује и бројка да смо за три мјесеца остали без скоро 5.000 људи који су посао нашли само у Словенији. Ти радници су се усрећили јер су отишли из БиХ, али су са друге стране домаће газде, ако ништа бар мало унесрећили. Сада ће још више морати да калкулишу. Пребираће и сабирати, тражити “рупе у закону” и нове методе како да закину оно мало радника што им је остало, а да подебљају свој профит. Нема сумње да ће у томе успјети, јер им је дозвољено да раде што хоће, али за узврат, подразумијева се, морају да плате.
Поједини ће радије “испод стола” дати и на десетине хиљада марака, него тај новац распоредити онима који им донесу екстра профит. За узврат су, наравно, мирни да им нико неће закуцати на врата неко вријеме које ће они поштено искористити. И тако у круг, док поново не буде требало платити.
Због такве политике како послодаваца, тако и оних који им све то дозвољавају, имамо то што имамо данас. Немамо ништа. И оно мало људи што је остало напустиће ову посрнулу земљу и тражити да се скраси и у држави коју погађа криза, гдје влада неизвјесност и не зна се уопште шта ће бити сутра.
Свугдје је боље, него на домаћем тржишту које је дубоко заглибило у криминал и корупцију. Тако је већ годинама. И нема наде да ће бити боље. И они што се предомишљају да ли да оду или да остану олако преломе када само чују шта нам причају домаћи представници, како они у власти, тако и у опозицији.
Нема наде за боље сутра у овој земљи. Домаћи властодршци угасили су и посљедњи пламен са функција, са којима су се по свему судећи сродили.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
