БиХ - земља пролонгирања рокова

Брука и срамота земље је да скоро три деценије након окочања рата на овим просторима није успјела да уклони све мине које су пријетња становништву. 

Милиони марака у виду донација су спискани. Отишли. Али мине су остале. 

И по свему судећи и даље ће бити ту. Бар још једну деценију. Али како се код нас рокови пробијају, већа је вјеравотноћа да ћемо и након тог периода имати подручја под минама и осталим експлозивним средствима која су остала након ратних дешавања.

Горући проблем за домаће институције јесте што нам сада и страни донатори окрећу леђа. Досадила и њима аљкавост и немар ове земље. Јер да је тај новац трошен како треба, данас бисмо имали много повољније показатеље о подручјима које је потребно деминирати. Сви гледају да се уграде у неки милион. Узму дио за себе и своје најближе. С друге стране, опасност остаје да вреба са оних подручја гдје пише: Пази, мине!

И, нажалост, није то случај само када је ријеч о деминирању, већ постоје и многи други проблеми који су и три деценије од примирја на овим подручјима и даље, као, у фокусу надлежних институција. 

Да је тако, показује и тужна слика да и даље у БиХ имамо колективне центре у којима су смјештени они које су пушке протјерале са њихових вјековних огњишта. Очекивано, и сви рокови о питању затварања тог смјештаја у овој земљи су пробијени. Пролонгирани су за 2026. годину, али шансе да се тако нешто деси у том периоду равне су нули. 

Имаћемо ми тамо за двије године нове вијести о том питању, које ће ићи ни мање ни више него у правцу да се зацртани рокови помјерају за неке још двије, три или пет година. Можда и више. Јер очигледно је БиХ земља пролонгирања рокова.

Званичници како највиших нивоа власти у овој земљи, али и оних најнижих, локалних, и даље се сликају при отварању зграда за смјештај породица расељених и избјеглих. Говоре како се они залажу за оне најугроженије. Па, да имају имало обзира, била би их и срамота појавити се на тим догађајима и говорити како рјешавају питања смјештаја оних који су протјерани из својих кућа прије 30 и више година. 

Таквих догађаја, којима ће присуствовати наши званичници, имаћемо сигурно и идућих мјесеци. Јер ближе се избори. Отвараће се зграде и оне које су можда завршене претходних година. Али све чека погодан тренутак. А избори су најпогоднији. 

И управо због такве политике поједина мјеста у БиХ данас изгледају као да се рат завршио прије деценију, можда и мање, а не прије 30 година. И имаћемо таквву слику и даље јер нема наде да ће се ишта у овој земљи промијенити. Бар не за нашег живота. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.