БиХ против БиХ

Крајњи циљ те апсурдне одлуке је наношење финансијске штете Републици Српској, која је, наравно, саставни дио БиХ, али пошто се Европском суду не може поднијети апелација против ентитета него само против државе, Боровчева се одлучила на тај потез иако се ради о парадоксу.

Послије невиђене бесмислице да тужбу против БиХ финансира институција која иначе финансира одбрану БиХ, биће занимљиво како ће у том предмету поступати агент БиХ, заступница Савјета министара у Европском суду.

Јер очигледно је да је политика заступницу БиХ у том суду, Белму Скалоњић, ни криву ни дужну, ставила пред тешку дилему: или да слуша министарство од којег прима плату, или да ради по закону.

Министарство неће ништа успјети том тужбом поднесеном Стразбуру пошто повратници у Которско ту парницу нису добили у домаћем правосуђу јер им је општина Добој надокнадила сву штету насталу незаконитим експлоатисањем шљунка са њиховог земљишта.

Европски суд не може мијењати одлуке домаћих судова, тако да је једино могуће да им, ако се утврди повреда права, буде додијељена нека нематеријална штета у износу до двије хиљаде евра.

И ту, дакле, нема ништа спорно, осим чињенице да због таквих ствари једна држава покрене спор против саме себе, што је у свијету незабиљежено.

У покушајима наношења штете Српској од представника властите државе чији је дио, и чак њеног укидања као "геноцидне творевине", БиХ је допуном тужбе за геноцид против СР Југославије 1998. године тужила и Српску, односно тужено је 49 одсто територије БиХ.

Могуће је да је било још сличних случајева за које не знамо, али је због сталне мржње према Републици Српској извјесно да ће их тек бити, тих својеврсних манифестација тог зла неодвојивог од БиХ, које је најбоље описао Иво Андрић.

+++++++++++++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.