БиХ и Србија
БиХ и Србија, двије балканске земље које грле Дрину и двије балканске земље које она дијели. Од давнина па до данас Дрина је “писала” на хиљаде страница историје, а у догледно вријеме на њене стране доћи ће и 2012. година.
Избор предсједника Генералне скупштине УН и инаугурација новог предсједника Србије. Два догађаја од велике важности и догађаји послије којих БиХ, посебно бошњачки и хрватски чланови Предсједништва Бакир Изетбеговић и Жељко Комшић, баш и неће моћи на сва уста да разгласе да чине све како би ширили мир у региону.
A зашто? Одговор је јасан. Нови шеф Генералне скупштине УН Вук Јеремић није добио, управо због горепоменутих, подршку БиХ, да идућих 365 дана предсједава највећој свјетској организацији, а двојац је одбио и позив да присуствује инаугурацији Томислава Николића.
Тако су показали да немају баш чврсту намјеру да успостављају добре односе са земљама, а најгоре, можда, у свему јесте то што се ради о Србији. Земљи која је много пута била уз БиХ када се одлучивало о важним стварима за њену судбину.
Одржавање добросусједских односа би требало да буде циљ којем све земље и њени представници теже, а све због бољег живота народа с једне и с друге стране границе.
Разумијевање, помоћ и подршка само су неки од начина како да се иде заједно ка будућности, како и какве поруке да се шаљу и правац у којем руке треба да крену када су важни и историјски догађаји на помолу.
Aли... Избор предсједника Генералне скупштине УН и инаугурација предсједника Србије остаће записани на странама историје, уз појашњење ко је био “за”, ко “против”, а ко је ћутао.
Остаће урезано и ко је дошао, а ко није. То су детаљи којима ће се, између осталих, описати ови важни догађаји и детаљи који ће асоцирати на поремећене односе међу сусједима на Балкану.
Добросусједски односи се морају ријечима успоставити, дјелима одржавати и свим силама тежити да се они сваким даном дижу на што виши ниво, а не да им се “режу крила”, као што су то сада урадили Изетбеговић и Комшић.
Преостаје нам само да се надамо да ће се у региону и даље заговарати политика мира и помирења, за бољи живот оних који су те исте и довели на позиције на којима се налазе.
То је одговорност које морају бити свјесни, а коју, нажалост, све више заборављају. Aмнезија или шта већ, али вријеме ће показати своје. Дрина и даље остаје да “пише” историју.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
