БиХ и NATO
Шефови дипломатија земаља чланица NATO-а нису одобрили захтјев БиХ да буде примљена у Aкциони план за чланство у ову војну алијансу (MAP) због, како су објаснили, недовољног напретка у области политичких реформи иако је "постигнут напредак у области одбране".
Тиме је изгледа и питање уставних промјена наметнуто као нужно и у процесу придружења земље у Aлијансу, што није тражено од других земаља на овом путу.
Посебно је симптоматична изјава генералног секретара NATO-а Aндерса Фог Расмусена да "БиХ још није постигла напредак у политичким реформама какав се очекује", а да је то "стварање једне и јединствене владе која може да доноси озбиљне одлуке и спроведе неопходне реформе".
Да ли је Расмусен уопште информисан о томе да БиХ већ има Савјет министара?
Јер, никако другачије се не може разумјети његово залагање за "једну и јединствену владу".
Или, можда, Расмусен заговара гашење свих других влада у овој земљи?
Очигледно је да се БиХ и у овом процесу уцјењује и да јој се постављају нови захтјеви. О каквој контрадикторности у политици међународне заједнице у земљи је ријеч говори и чињеница да је БиХ постала нестална чланица Савјета безбједности Уједињених нација, највише међународне организације, а без "једне и јединствене владе".
Осим тога, највиши званичници земље тврде да је БиХ у овом процесу испунила много више услова од Црне Горе којој је, без обзира на то, одобрен захтјев за MAP. Значи да су разни утицаји и геополитички интереси пресудни и за одлуке NATO-а.
- Не би требало да буде дилеме за БиХ: ми желимо да вас видимо у MAP-у и у NATO-у. Предано ћемо настојати да подржимо ваш предани труд - рекао је Расмусен.
Само што нико не жели да каже када ће се то десити и шта је стварни разлог постављања нових услова пред земљу.
Такође, занимљиво је и питање зашто се процес европске интеграције земље упорно доводи у вези са придружењем NATO-у када је ријеч о сасвим одвојеним процесима.
A кад-тад показаће се шта стоји иза свега наведеног.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
